Негде око поноћи сам чачнуо ажуришку артикала за МЕЦ за госпоју у Секешвару.
А онда целу ноћ озбиљан рад на визуелној верзији ГенерАла... нашао сам овај коментар у методу scan_menu главне форме (која црта корен дрвета којим сам мислио да заменим мени, а онда рекурзивно зове .scan1).
* v1.0 27.7.95 07:00 (ne, nisam ustao tako rano. nisam ni legao)
Онда још посла на систему менија, на fillpj (пуни пројекат), где сам око 6:00 избацио оно где доаје рутине које су генерисале претходне верзије catal6.prg и upitig2.prg - сада то иде у фајлове из којих је позивано, те не да не треба више да их убацује, него то треба да се почисти.
Ако сам се и питао ко ујутро долази први у Софтекс - поштар, убаци Мађар хирлап кроз прорез. Питам се како то не активира аларм нормалним данима, кад нема никог, као што се оно десило прошле недеље. Тиби и ја смо остали до скоро четири, и заборавили да затворимо прозор до улице. Кад је пар сати касније сунце угрејало стражњи део куће, направила се промаја, заљуљала завесу, активирао се аларм. Тутњи сирена, а Речо дотрчава и дрмуса ме, „која је шифра за аларм?“. Требало је да се дигне узбуна и у капетанији (kapitányság, тј седишту мурије за град), ал' није. Хммм.
За то време, код куће, Болдијев старији син је радио за ветеринарску станицу (директор и сувласник већ тад Стана), цело поподне, брдо кода, чак и нешто за хелп, а Илеш је радио нешто око маске за кадрове у платама. Ширимо се. Није лоше за нову фирму са једним радником (Брља). После се испоставило да сам и ја ту радник, још од нове године, ама само форме и стажа ради, тек на минималцу.
А сад озбиљно са тим десетодневним турама. Идемо кући.