25-I-1996.
Идемо кући. Дебео снег. Стајемо да купимо још хлеба негде око новоградње (и Геменц је, као и Мађарска и као и све социјалистичке земље, пун тога, и штавише то све изгледа исто), и видимо како коњ вуче санке, на којима седе деца умотана у ћебад, прапорци и сав тај угођај. Неко је то чувао за овакав дан.
Друм је, наравно, клизав, свуда је свеже угажен снег, али Болдијева корола је у најбољим годинама, и вероватно има и добре гуме. Проклизнуо је само једном - у последњој кривини пре уласка у мој крај. Та у ствари има негативан нагиб, што ми домороци знамо, а он је с другог краја града.
Овако нам је изгледала капија. Тек две године касније ћемо направити капију да личи на нешто.
Видим да већ имамо гас (жута цев десно од струјомера) али не и плиномер ни развучене цеви. То ћемо наредне године. Прошле и ове зиме смо се грејали на угаљ.
Спомиње се: Болдижар Барваи (Болди), Геменц, новоградња, на енглеском