Опет у Мађарску, овог пута приватно, радим нешто за Илеша. Има неку апликацију са бројилима (беше ли гас или вода или шта већ, кабловску је, каже, већ средио) и мора да се уради на Псиону, у његовом језику. Остали смо дуго, код њега (кући никог, није имао кључеве, попео се преко терасе и отворио). Нешто кода, ког ГенерАл користи, је тад написано.
Штета што нисам имао фоткалицу. Водоравна стреја над улазом у зграду је права ботаничка башта, са педесет различитих биљака, од лишаја, маховине па до врло маштовитих модела папрати. Боје од бледозелене све до тамнорђаве. На том једном квадратном метру.
Стан му је натрпан, има вишка намештаја, да ли намеравају да пређу у већи или ко зна, једва смо пролазили кроз дневну собу. Бојлер је плински, из цевовода. Досад сам видео само један такав, у оној кући где сам пре двадесет година становао са Францом, ал' тај је био на боцу, ово је прикачено на цевовод. И плин се по кући осећа много јаче него тада, отприлике као у кућама где се на плин кува.
Отишли смо и до града нешто, да се јавим кући, купио је телефонску картицу са нешто пара на њој, и тим сам платио међународни разговор са уличног телефона. Нуто чуда технике, и то сам сад први пут видео. Тј није ми било чудо да то постоји, ни да сам га лично користио, него да има да се купи на свакој трафици и да у говорницама имају читаче, дакле да је систем успостављен за ово кратко време што нисам био ту.
Сад кад мало размислим, блентаво је што су га уопште постављали, јер је у Мађарској увелико радила мобилна телефонија. Велику експанзију смо гледали још пре две године, док су се Вестел и ГСМ макљали на тржишту, чији ће систем уопште да опстане, јер нису разговарали један с другим, осим можда посредством жичане мреже. (н.б. ево код нас, 2026., ти улични телефони и даље раде, и примају те картице, али картице нико не продаје јер их нико не купује)
Негде овог лета сам ухватио да мало средим бициклове, нахватало се рђе на ланцима па сам то мало стругао жичаном четком, и на крају и подмазивао. Проблем са тим подмазивањем је што овде увек има прашине у ваздуху, и она се хвата за уље. Е, није, нашло се решење - шиванол, ређи је и мање мастан, и много мање прашине покупи од обичног машинског уља.
Наиђе Лена и пита шта радим. Објасним. Наиђе Го, а Лена јој одмах реферише „тата маже бицикл са уљетом“. Ова се закикоће и оде унутра да пријави најновији бисер. Изађе Нина и пита је шта то ради тата, она опет исто, „са уљетом“. Оде она, исто се смејући, да јави и мами. Пита и она Лену, а ова укапира да јој се сви смеју, нешто није добро рекла, па ће „тата маже бицикл са машћетом“. Запамћено док смо живи.
После већ нисам држао шиванол међу алатом, него сам за ланце користио ведечетрдесет. Исто ради.
6-XII-2013 - 5-VIII-2026