Четврти. "Јуче је тата почео да ради, па сам сад 'газда' у кући. Вршим последње припреме за полазак у школу, у четврти разред".
"Вршење припрема" звучи као добар разлог да се изврши нешто над оним ко је извршио угуравање те фразе у језик.
Ћале је тада био управник земљорадничке задруге у Елемиру, па кад је њима била сеоска слава, наравно да је морао да се појави, а повео и мене. Вашар као вашар, све те сеоске славе исто изгледају. Било нешто кишовито, па смо углавном били под шатрама. Кров шатре се напунио водом и отежао, па су момци узели неке летве да то придигну, а ја сам, за невољу, седео испод неке рупе у своду. Како су они то дигли, тако се на мене сручило неколико десетина литара воде. Пошто нисам могао тако мокар да седим дуго, нашла су се на брзину нека кола. Сећам се само да је био Москвич, какав су имали и тетка Милица и њен муж, и да је пут био пун рупа а рупе пуне воде, па је сваки час неки од предњих точкова успевао да избаци воду у вис, а та вода да удари о стакло. Није ми баш јасно како је то успевало, мора да је нека посебно погођена комбинација брзине и рупе.
Овог или следећег месеца сам почео да учим енглески. Часове ми је држала комшиница, Софија, тада још студенткиња на вишој, вероватно на завршној, другој години. Вероватно је касније завршила и други степен. Хтела је мало да избруси своју педагогију, да види како је то кад неког учиш од нуле, а моји су опет хтели да ми дају ширину у образовању мимо оног што систем пружа. Прво хармоника па онда ово. Тако смо обоје били једно другом заморци - ја пробни ученик, она мени пробни страни језик. Имао сам већ понеког додира са енглеским, по кући су се вукле кевине књиге, школски уџбеник и неки предратни приручник од неког Вукадиновића, дописника из Лондона. У уџбенику се користио међународни фонетски алфабет, а Вукадиновић је смислио свој, нпр није користио тета и делта за безвучно и звучно th, него th, dh. За полуглас је користио e, дакле одређени члан се читао dhe, за ч је користио č а не т плус стандардни знак за ш итд итд. Почео је од тога како се изговара свих дванаестак самогласника, па дублве, и како је запис сурово разведен од фонетике.
Одлазио сам код ње углавном поподне или увече, целе зиме и пролећа. Понекад она не би била ту, па је преузимао њен брат, који је радио негде у Ријеци у неком бродарству - да ли у луци, трговини или тако нечем. До лета 1967 сам стигао до конверзацијског нивоа. Он се више није појављивао, а она је нашла посао негде у Шумадији. Касније ће се вратити, и одржати ми још један седмомесечни течај.
Прво сам мислио да је ово било годину касније, међутим не, ово је морало бити ове године, јер се сећам да 1) на летовању наредне године (јули 1966.) сам већ био дошао у прилику да употребим тај енглески, нека госпоја ме замолила да шкљоцнем њу и њене; 2) кад смо у петом разреду почели да учимо руски, граматичке разлике између језика су ми већ биле нормална ствар, ситниш који ме није изненадио.
4-VII-2020 - 4-X-2025