Видите, господо посланици, Ајтхат није
реткост. Такве светове налазимо сваких
неколико година. Питамо се понекад, шта
то нагони читаве планете да остану по страни
од главних токова људског света. Пазите,
читаве планете, без изузетка. Нашло се довољно
њих које нису чак ни одгајиле одважног
појединца који би продро до најближег света
макар оставивши поруку у боци.
Неки се намерно држе по страни, јер су
желели да сачувају свој рај. Неки су у томе,
чак, били у праву. Други, наравно, нису -
светови људи нису више онако хаотични и
ратоборни, као што су били у време Сеоба.
Неки од њих су, штавише, били срећни да се
поново прикључе матици, неки су дуго кували
сопствено јавно мњење, а неки се и данас
држе по страни. Многи од поново нађених
светова чували су значајне ствари из наше
заједничке историје. Тако смо својевремено
на Мандербору нашли очувану лађу из доба
пре спојног погона, обновљен уљни погон,
десетак скоро несталих језика и последњу
филмску траку, а на Кодреду збирку, испоставило
се да се то зову "поштанске марке" и да је
то био први званично одобрени приватан
новац.
Нисмо се скупили да причамо о томе.
Да, треба да се усредсредимо на Ајтхат.
Основне податке сте добили пре доласка,
али смо вам их намерно дали прекасно, да
не стигнете да пронађете шта ту заудара.
Заудара?
Рецимо да бисте из прве морали да наиђете
на неке... бесмислице у ономе што тамо пише.
Мислите на нескладан развој технике?
Рецимо, на то што имају неке ствари о
којима остатак свемира тек сањари, а не
лете, осим у балонима и змајевима, немају
вештачке пратиоце у орбити. Насеља им, например,
имају нека градитељска решења, која нама
никад нису пала на ум. Нема радија, тевефона,
или бар не користе никакво зрачење јаче
од природног шума планете, а примећено
кретање се није чинило нимало насумичним.
Може да се испостави да је то први потпуно
телепатски свет у историји човека, а може
да буде и високо развијена технологија
димних или светлосних знакова или преноса
звука кроз тле, или тамо нико ни са ким не
разговара. Нисмо никад примили ниједну
поруку оданде, а ни језик не спада ни у једну
досад познату скупину, како се чини на основу
досадашњег бедног узорка,
Каквог узорка?
Онај први брод што се срушио, избацио
је црну кутију. Снимала је и одашиљала још
неколико сати. Нашли су је тамошњи људи,
и однели је некуд. Успут су причали. Тај
језик не спада ни међу познате, ни међу
формализоване. Мада, има у њему земаљских
трагова, наводно међу заборављеним прајезицима
и неким метајезицима. И ти њихови балони
лете сувише брзо и слећу сувише тачно.
Како су уопште пронађени? Ако не одашиљу...
Случајно. Познат је случај поштара
Нкога, који је пронашао неке трагове
Ајтхата у поштанским архивама; потичу из
времена прве и једине експедиције од пре
хиљаду двеста година. Координате су, међутим,
биле изгубљене, да не кажем намерно измењене
да се планета не може наћи. Неко се био побринуо
да затури трагове, а делом за заборав треба
захвалити погрешном разврставању. Оно
је успело да затури и веће ствари.
Веће од планете?
Не, хтедох рећи да су губили и крупније
трагове. Планета, наравно, није нестала,
а није ни затурена. Само је погрешно обележена
као незанимљива. Писало је да је пустиња,
озрачена, отровна, са више кисеоника и влаге
у ваздуху него што ишта од опреме може да
издржи. Што ми се чини да је у неким верзијама
стајао "азот" уместо "влага"?
Али, перманиг, постон, дурван?
Коштају до неба, те се не би исплатило
градити целе бродове или гомиле опреме
од тога. Постоји пар белешки од пре хиљаду
и педесет година, кад су били још скупљи
- неко беше нешто чепркао по траговима,
али у тих неколико покушаја се врло, врло
брзо одустајало.
Случај са поштаром се десио пре пар стотина
година, и досад би га јамачно прекрила прашина,
да се није недавно, нека летилица срушила
код њих, нека лутајућа олупина без возача,
и ушавши у Ајтхатову тежу, одаслала свој
положај најближим саобраћајним постајама.
Једна је послала испитивач; после неког
времена овај је нашао Ајтхат отприлике
где је и требало, сликао га, снимио шта је
могао непримећен, и вратио се.
Јамачно непримећен?
"Јамачно", ваљда, или радије "можда". У
етру је тишина око Ајтхата, али то још не
значи да нема радозналих ушију. Да мени
нека олупина макар мало окрзне атмосферу,
и те како бих начуљио све што имам, чак и
уши, док не видим да ли ће неко да дође по
њу. Да не спомињем да бих то сигурно радио
што неупадљивије. Испитивач, који... треба
да је прошао непримећен, је био од оних
потпуно црних; у округ њиховог сунца ушао
је без погона и укључио га тек по изласку.
Ово је скоро увек било довољно да се прође
неопазице. Оно, не може ни да ослушкује
превише ревносно, јер би се одао, тако да
оно што се деси у првих петсто дамара по
откривању уљеза, сав метеж и потом претварање
да се, у ствари, ништа нарочито не догађа,
може чак и да му промакне. Петсто дамара
је некаква мера, искуствена. Негде је то
само сто дамара, а негде траје по читав
дан. Пут с краја на крај једног планетног
система траје недељама, све то време раде
само сунчане батерије и ослушкивачи - не
исправља се путања, не јавља се ништа, а
и јачи ослушкивачи раде само кад ови обични
нађу нешто сумњиво.
Јесу ли нађени први и прави извештаји
прве мисије на Ајтхат?
Не. То јест, нађени су, али шта има у њима: