Феноли су више једна школа мишљења, по њима се у ствари узима да су ствари дате својом појавном страном, тојест фенолмичком, како гласи њихов званични израз. Суштина остаје недокучива и не вреди се петљати око ње. Ствари су онакве каквим нам се чине - подсвесно одређење је тачно одређење. Боље не може ни постојати. Било која истина до које можемо доћи, условљена је појавном страном ствари, од које се не можемо отргнути, а о некој суштини не можемо ни да сањамо - и снови потичу из појавног. Не зна се чак ни да ли истина уопште постоји, а ако постоји, не зна се ни на коју страну би је требало тражити. Зато је истина оно што мислимо да јесте. Уз то, појам истине је опет појав, варка ума, која чини да уображавамо да истина постоји, а стварна је колико и дуга на небу.
Еголи тврде да је свеједно шта је истина а шта није, јер је свемир бесконачан. За било какву тврдњу може се наћи време и место у свемиру где ће бити тачна или нетачна, а у највећем броју случајева ће бити бесмислена или неодлучива. Сврха знања је да се у некој крајњој синтеси (два дамара пре Великог Ушћа) нађе бар једна тврдња која ће бити тачна у тачки Великог Извора и Великог Ушћа у тренутку оба догађаја. Сазнавање такве тврдње даје могућност да се утиче на параметре следећег киклоса свемира.
Геноли тврде да је свемир настао као резултат великог пројекта за генерисање ентитета, појмова, појава и осталих категорија које нам можда нису познате у било ком тренутку, јер није предвиђено да нам буду познате. Генерисање је вишестепено, наиме ствара више појмова/објеката који су генератори других таквих објеката, не нужно из друге класе, који даље генеришу нове такве или другачије објекте. Пример налазе у развоју живог организма, где је свака ћелија генератор следеће генерације (!) ћелија, у фракталној структури свемира (окрузи око атомског језгра, око планете, око сунца, око средишта сазвежђа, око средишта познатог свемира, око средишта непознатог свемира, и тако у недоглед).
Харами јесу верска секта, има их четворо. Четири је њихов свети број (нејасно зашто, наводно је узет произвољно). Кандидата за чланове увек има између пет и двеста седам. Мерила за припуштање новог члана у секту никад нису објављена, чини се да се своде на сагласност прве тројице или бацање коцке. Догма које се држе мења се сваки пут кад се прими нови члан, као и обред и неке свете књиге. Кад се измењају сва четири члана, све свете књиге се бацају и пишу се нове. Није познато да ли Харами имају било шта у шта трајно верују, као што се не зна ни шта се догађа са бившим члановима - они једноставно нестају и никад их нико не тражи. Секта не скупља никакве новце од верника, живе од продаје неважећих књига. Утицај им је несразмеран величини - с тим да они никад, баш никад, не ступају у додир са следбеницима, а садржај својих одбачених књига сматрају за најгору могућу јерес. Кандидате за нове чланове бирају међу својим противницима. Ни једном нису издали књигу која би била сагласна са неком од претходних. Већина следбеника их не узима превише озбиљно, ни њих ни књиге. Општи је став да веру не треба узимати превише озбиљно, што је можда једина општа ствар са којом се и сами Харами слажу.
Идоли су мистичарски покрет. Покрет је погрешна реч; они мирују. Кретање сматрају бесмисленим, пошто држе да време не постоји. Сва прошлост и будућност је садржана у бесконачном Сада. Све што чине, чине да би показали бесмисленост кретања, чекања, наде. Све што ће се икад десити, већ се десило, и догађа се овог тренутка у будућности, дакле одавно Сада. Колико год се ово чинило бесмисленим, неки идоли тврде де су у ствари они пронашли начело истовремености и то пре целих двадесет хиљада година у будућности.
Роверли су језичка секта.
На Ајтхату се говори двадесетак међусобно
сличних језика, вероватно пореклом из пракомона
и неких других земаљских језика, на којим
се познају трагови двадесетак језичких
реформи, до непрепознатљивости корена.
Роверли су више монашки ред, који се заветовао
да током следећих педесет језичких реформи
дође до језика код којег ће се сјединити
правопис и смисао. Сврха тога је да, путем
јединства садржине и облика, оно што се
говори буде јасно из тога како се говори,
и обратно, да садржина не може другачије
ни да се изрази него путем себи својствене
форме. Утицај ове секте је значајан, јер
су Ајтхатски језици међу најтеже преводивим
у познатом свемиру. Неки чланови секте
су створили
преводиоце за чланове посланства. Сваки
дужи превод почиње фразом "држим себе за
најгорег на планети, и достојан сам сваког
презира, јер вам не умем пренети више, до
само оволико, али ипак почујте".