1. С обзиром на начело истовремености, за овај редни приказ је почетна тачка изабрана коцком. Изабрано је да књига има почети пријемом одмах по слетању. За приказ околности видети ниже.
Како обичај налаже, дајемо приказ вучења коцке:
· старинским начином изаберу се два случајна тренутка; у овом случају тренуци два узастопна укључења расхладног построја у здању издавача ове свеске
· у тако изабрано време броје се откуцаји зракомера, раздешеног за ову прилику
· добијени број се подели бројем могућих улазних поглавља и узме се остатак те увећа за један
· добијен је редни број поглавља "Пријем"

 2. Ово је накнадна белешка, неколико месеци касније. У првом тренутку нисмо придавали неку већу важност овом првом, како-тако званичном разговору, а онда нам се учинило да није згорег да побележимо, макар по сећању. Нешто првих утисака би могло крити нешто чега на потоњим снимцима нема.
  
3. Овакав однос између писане и говорене речи је постојао и у неким културама на нашим матичним световима. Важило је да оно што се каже, обавезује више него оно што се напише, јер се саговорници виде, а читалац не види писца и не може да му одговори. У свим таквим друштвима, писаној речи беху намењени прљави послови - помагало за слабо памћење, ситне поруке и јавне иначице светих списа; оно што се заправо рачунало је тајна пренесена у четири ока.
  
4. Заправо, нисмо успели да им објаснимо ни шта је то "квар на уређају", нити смо такво шта видели код њих. Ништа се не квари, нити смо приметили било шта офрље урађено.
  
5. Уопште, око имена места и земљописних појава овде владају доста шарени обичаји. Једино правило је да се ништа не назива по неком човеку, осим онога што је људске руке дело. За природне ствари увек дају народна имена. Мада се овде не чувају предања из времена колонизације, истраживањем порекла имена дало се закључити да су многа места имала привремена имена, и да се чекало дуго да им се неко име само залепи. Доста имена звуче као да су пореклом из неког од језика Савеза (старотреншки, хангол, пракомон), и да су могла имати значења првих речи које је изговорио ко их је први угледао. Ова имена су довољно искривљена да се ова теза може прогласити крајње непоузданом и веома натегнутом.
  6. Да ли би се климање главом и остали телесни знаци, учињени по туђем обичају, могли сматрати за говор на страном језику? (Ме)
  
7. Ово је збир записа о краљевским школама, које смо покупили током година посланства. Као и друге сличне записе, уредили смо их сви заједно.
  
8. Није примећена никаква предизборна гужва, видели смо изборе неколико пута, своде се на једно јављање преко неког преносника звука - или се бар тако чини - и лупкање руком по преноснику. Вероватно су неки делови преносника осетљиви или тако нешто, а порука о томе о чему се следећем гласа нам није баш најјаснија, пошто се од звука чује само музика. Да ли је у музици запретено и изборно питање, или она садржи још нешто што ми не примамо, или је то нешто сасвим ван звука, остало нам је нејасно. Да нам домаћин није објаснио да је су га управо звали да гласа, и приказао нам како се то ради, учинило би нам се да је прискочио до радија да чује драге му тонове, и успут руком даје такт.
  
9. Ово се помало потире са њиховим обичајем да никуд не журе и једва да знају за трку и такмичење. Чини се да је ово онај изузетак, онај забран у којем се држе они који тиме морају да се баве у виду заната.
 
10. Често наилазимо на рупе у земљи, из којих избија природни гас. Наши анализатори показују да се ради о смеши хелија и азота. Никакве даље анализе тла, минерала, падавина, било чега, не дају никакав разлог за присуство хелија под планетном кором. То, наравно, не спречава овдашње људе да га навелико користе за пуњење мехова за лет. Користе их кад путују некуд даље, или кад носе нешто тешко. Није никакво чудо ако Ајтхаћанин бициклом вуче мех величине куће, о којем виси терет до пет пута тежи од њега самог са све бициклом. Зато се, ваљда, овде никад није појавила никаква марва, ни јахаћа, ни теглећа (или је узрок меховима недостатак марве... све је то истовремено). То повлачи за собом питање пољопривреде, што захтева посебан извештај.
 
11. "створили" је дословце израз који је употребио први преводилац кад нам је додељен. Имали су приступа нашој књижници, и првог дана смо их научили да читају, без разумевања. Онда их два дана нисмо видели, и трећег дана, од речи до речи: "ја Роверли-од створен-мој, служи-мој дуг-ваш, надање-мој добар-ваш послужи-ваш дуго године-му". Већ сутрадан се извинио што је уз сваку могућу реч стављао присвојни прилог (?), те превео то овако: "Мене Роверли створаху вама на услузи да нађем себе, ваша потреба прека дужност моја највећма је, премда многаја љета надежду гајаху јакоже". Тек трећег месеца је успео да прочисти наслаге наше језичке историје и сопственог начина мишљења. Слично смо прошли и са остала три преводиоца - оно, што су изговорили првих недеља, нам је највише помогло кад смо почели да учимо Ајтхатски. Ајтхатских језика има тридесетак, али се не разликују превише - отприлике, колико је Премаран у стању да се споразуме са Родјанином, толико су у стању и два најудаљенија Ајтхаћанина. Више личе на различите покусне преинаке истог језика, него на различита наречја која би, може бити, могла једном да се издвоје у засебне језике.
  
12. То, што чак троје из наше екипе има што телепатске, што телемпатичке моћи, још не значи да смо успели да приметимо такав саобраћај на Ајтхату, а то опет још мање значи да га овде уопште нема. Телејезици су толико разноврсни, зависни од личне боје,  учестаности, брзине, мириса, ћуди, све је то толико различито, да се сматра за јаког телепату ко у граду од мега људи за живота нађе три﷓четири саговорника, а ако с њима успе на невиђено да се споразуме, улази у летописе Светског Телепатског Друштва.
Телепате су, наравно, отвориле некакве ликеје за вежбање разговора, чак имају и некакав свој заједнички језик. Скоро трећина успева да га савлада. Сви који су га савладали се слажу да је штур, сув, слаб и неопходан. Њиме се не може изразити ништа лично ни сложено, али је згодан да се поприча са непознатима.
  
13. Повремено круже гласине да се они ни не састају (скуп је пука представа), него седе свако за себе, свако на својој планети, и истовремено распредају исте приче, бајаги шаљући један другом поруке.
 
14. На питање "одакле добију" дали су нам неки неодређен одговор, као кад бисмо ми некоме покушали да објаснимо "како знаш који ћеш комад сад гледати" лаконском реченицом "па погледам у најаву".  На таквим местима се једноставно одустаје од даљег запиткивања.
15.  "надимак" - друго име, име за дозивање, име од миља, име у друштву. Незванично име, које се ретко бележи, издева се случајем. Везано је за неки догађај где је именована особа учествовала и истакла се нечим (добрим, лошим или најчешће смешним). Надимак не траје цео живот; носи се од тренутка кад се закачи о особу, до смрти, некад дуже, некад краће. Особа некад има више надимака истовремено, па се на неким местима користи један, на неким други. После смрти особу углавном већина памти по надимку, а и дуже него по стварном имену. За живота, надимак је јачи од имена - често некој особи више људи зна надимак него име.
  
16. Да ли је ово смисао идеје о "јединству форме и садржаја" које Роверли проповедају, изражено у најкраћем? Ако јесте, размислити добро о томе шта следи из тога. Може да следи један невероватно припрост и добронамеран народ, а може бити да се ради о вишој вештини лажи и обмане. Није сва лаж у оном што се каже; већа је лаж у избору истине, самообмани, неизреченом.
  
17. (Гелон) "Рај" се често спомиње у говору, или нам бар такав превод стиже. У ајтхатским митологијама, чак ни у оним малобројним које рачунају са животом после смрти, нигде се не помиње двојност "рај-пакао", иначе позната у скоро свим људским митологијама. Рај се спомиње по правилу као "место где је све лепо и добро". Углавном има подозрив призвук - ниједна ајтхатска религија не жели да има везе са рајем, него га само неке спомињу као "место где сте мислили да вам је лепо и добро, док нисте прогледали". Нисмо успели да им пренесемо нашу слику раја, јер сувише личи на њихов свакодневни живот. Или се праве луди.
  
18. Није нам било јасно како му стиже превод, јер нисмо видели никакве уређаје, нити сам приметила да преводилац нешто говори њему, нити да има нешто на глави. Био је иначе свечано избријане главе (знак почасти!), те се видела свака жилица под кожом. Свака добра технологија изгледа као магија, и обратно. Током разговора, иначе, преводилац ћути и гледа у небо, и само промрмља потребан превод намењен мени. Назад уопште не преводи, бар колико сам у стању да приметим, пошто не чујем ни једну њихову реч.
  
19. израз на ниском језику представља, како смо касније установили, "одбачено младунче", оно које животиња не може да отхрани, аналогон "тринаестом прасету".
 
20. (Ме) На снимку то траје двадесет дамара. Понешто се чак и види, успевам да дозовем оне слике гледајући га. Као документ је неупотребљив - неоштар, без боје, дубине и звука.
21.  Први званични посланик Савеза на Ајтхату је била Десфима Проприм бин Имаана, са Еркестбонта, дипломата по образовању, занимању и опредељењу. Упркос одмаклим годинама, успешно је посредовала у неколико сличних прилика, нарочито се истакавши приликом смиривања побуне становништва које је требало да се пресели због претварања планете у складиште орбиталног отпада (в. "случај Зајкил").
Критичари њене каријере нису нашли нешто велико против ње, осим тежње да се увек нађе тамо где се догађа нешто важно, и да притом успе да баци своје ближе сараднике у ватру, па их или пусти да изгоре, или сама побере ловорике. То се свуда сматра важном особином доброг преговарача, и јамачно ју је управо то препоручило за ово послање.
 
22. Ајтхатске куће у ствари немају прочеља и зачеља. Обично имају два или три равноправна улаза и окренуте су на све стране подједнако. Најчешће их праве на сунчаној страни брежуљка, или у шумарцима. Условно се као предња страна куће може узети она која гледа на низбрдицу, мада и од тога има превише изузетака да би се могло успоставити као правило.
  
23. У једном од претходних издања, за комон хаипинг говорно подручје, ова је реч наведена као "гениталије". Већ су и језици, који се говоре у самом Савезу, сами по себи довољни за збрку. Увођење ајтхатских наречја међу њих може је само повећати.
24.  Брзо гласање је уведено на скоро свим планетама Савеза, осим тамо где се због верских или техничких разлога избегавају рачунари и тренутни пренос. Предлог за гласање се појављује код свих који се тог дана прикључе на било коју везу; порука садржи кратак опис питања о којем се расправља, те списак предлога. Бирач одабере један од понуђених или одлучи да му се не свиђа ниједан, или да га то све не занима. У сваком случају то све мора да потврди својим знаком (јавка, отисак гласа, отисак прста, како где) осим ако га не занима - онда једноставно не ради ништа.
 
25. Ово, наравно, има своје изузетке. Забележена су три случаја (да се за њих зна ван Братства) да је неко похарао ризнице Братства и нестао. Изопштење погађа правог гусара, јер остаје без јатака и уточишта, али бивши гусар се баш томе и нада. Са добрим миразом, незнаног порекла, добродошао је било где.
 
Роверли упорно одбијају да су они било какав Ред, јер би то, по њима, наметнуло превише управе њиховом послу, који се и без тога сасвим добро управља сам од себе. Израз који користе за себе се најбоље преводи са “дружина”. Упитани зашто баш тај, пошто је у многим матичним језицима означавао “скуп сапутника”, одговорили су да је управо то значење најбоље, и од онда и сами то увек тако преводе. Истом приликом казали су да је и најближа реч за “Роверли” у нашим језицима (не праве разлику између живих и мртвих језика) “ровер” односно “ровар”, што означава животињу која стално нешто рије, њушка.
 
Ово је једно од ретких имена Савезних планета које и даље постоји у Ајтхатским језицима, мада уопште не означава планету, него је општи израз за недођију. Манд је неко од богова из давнина, у кога нико не верује, једино се спомиње у оваквим изрекама.
  Ова кафа је тајна сама по себи. Понели смо јако мало кафе, пола смо потрошили на путу, све рачунајући да где има људи има и чаја. Као што су успели да нас снабдеју заменама за скоро све што трошимо, тако су успели и да нам направе кафу, и то још бољу од наше. Кафа је једина ствар коју никад нико није успео да кривотвори. Досад. Или су успели да је одгаје... на основу два пуда пржених, млевених и обрађених зрна?
 
Било је вера које су отворено прешле у трговачко звање, али су им се верници брзо осипали. Неке од њих су опстале, али оно чиме данас тргују тешко се може назвати веровањем. То је нека друга душевна храна, и у ствари немају вернике, него гледалиште које забављају расправом о питањима вере, Постанка, Суштине и Разлога. Међу гледаоцима увек има и верника који плате да чују, што је испала добра равнотежа стварним верама.
 
Испит самосвести је замишљен тако да испитаник има да докаже да уме да се брани речима, делом или нечињењем; да му се не може продати рог за свећу, да није поводљив и да мисли својом главом. Већина га положи између четрнаесте и деветнаесте године живота, али забележено је да га неки никад нису положили, а неки већ у осмој години. Испитни одбор именују месне власти, или одобравају рад самосталним одборима. Постоје и путујући одбори, који обилазе забити; они морају имати дозволу за свој свет, или савезну дозволу. За сваки испит бивају плаћени без обзира на исход испита; испит заказује сам испитаник.
  
Овде је спис нејасан и довео је већ неке истраживаче у забуну. Коначна истина, ако такво шта постоји, је да је неко од залудних посланика исповртео однекуд стара "Војна правила за први сусрет и потоњи поступак", и пописао све поступке претходних посланстава који би прекршиоце извели пред војни суд, не желећи да се задржава на мањем од тога. Рад је на крају врло повољно оцењен, и сматра се једним од "последњих лопата земље бачених преко војне историје".
  
Будући да сви вазда нешто жврљају и покушавају да отму од заборава понеки тренутак од сваког дана, само писање се углавном своди на избор међу морем постојећих записа.
  "Враћени" је реч која би могла да уђе у уџбенике новинарског претеривања. Само је Рењ био члан у неком од првих уговора о Савезу. Сви остали су били изгубили додир са познатим световима давно пре него што се на Савез и помишљало.