4.5 Саобраћај

Саобраћај на Ајтхату скоро да не постоји. Људи ретко путују, бар се не дају видети, а и тешко је рећи између чега би путовали. Цела планета се најближе може описати као једно раштркано село, где се до мрака може стићи најдаље до четвртог или десетог суседа. Јасне границе између насеља не постоје, као ни јасни центри, места за окупљање већег броја људи, верски или државни објекти. Зато је могуће препешачити добар део планете и притом изгледати као неко ко је кренуо да нешто купи за ручак.
Не примећује се ни неки живљи превоз робе, ни информација. И пренос енергије се одвија неприметно - чак ни осветљавање путева овде није обичај. Уз три месеца који наизменично осветљавају ноћну страну планете, то није ни потребно. Тек два-три пута годишње се деси да значајан део ноћи буде мрак, али се то, наравно, зна унапред и тих се ноћи не креће на пут.
(Ромфу) то што ми не примећујемо неке ствари, не значи да оне и не постоје.
Од превозних средстава примећени су друмски једноседи и двоседи, понеки са једрима, на ножни погон (педале и нејасан систем жбица, цеви и затегнутих опни). За пренос терета постоје модели са приколицом, продуженим задњим делом или се једноставно негде веже конопац на којем се вуче балон који носи терет. Балоне обично терају низ ветар - вероватно знају своје ветрове. Ветар умеју тако добро да упрегну, да смо често виђали како терет вуче кола.
Нигде нисмо видели било какву велику грађевину, поготову не нешто што се не би дало направити од грађе затечене на лицу места. Никакве велике грађевинске махине. Видели смо свега једно градилиште, радило је десетак људи којекаквим ручним алатом, без знатнијих техничких помагала. Од земље ископане у близини правили су опеку, коју су пекли на приручном огледалу, као везиво им је служила некаква смеса глине и чорбе од одређених биљака са суседног пашњака. Грађа је дрвена, од дрвећа посађеног за ту сврху пре потребног броја година. Ојачавали су га опет неком чорбом од биљака из околине (нејасно нам је стављено до знања да су биљке посебно одгајане, а да ништа ни не зидају тамо где се не приме). Разни окови и клинови су од грања од истог дрвета, ојачаног опет у неком другом поступку. Све у свему, на градилишту је све било у домету оног што може пешак да постигне. Нисмо приметили неку велику журбу, рекло би се да је градња пре верски обред него напоран посао.
Могући одговори на питања која се постављају:
 Троше енергију што мање могу јер је слабо има; нађоше начин да се и тако живи, потпуно прилагођење околини (Гелон: ако пеку опеку на сунце, шта их спречава да направе већа огледала?)