На Ајтхату за пренос порука користе начело
истовремености, за које се испоставило
(кад је остатак свемира успео да га схвати...
колико толико) да је истовремено и последица
начела последичности, и обратно (тј одбацује
се питање шта је чему последица), а да начело
истовремености кад се примени на претходни
став, даје последицу (упоредни догађај)
да је оно само (тј начело истовремености)
истовремено (са) начело(м) последичност(и).
Јасно је да је број особа у Савезу које
схватају суштину свега овога, недовољан
да би било које боље свратиште пристало
да им изда главну дворану за годишњи скуп.
Они се увек састају
у мањој, а истовремено у великој њихови
помоћници забављају, боље речено збуњују,
новинаре, а преко њих и васколику публику
диљем Савеза. Нико ништа не схвата, али
то ради ("ради чак и кад не верујеш у њега").
Како то ради, примењено на слање поруке?
Ради тако, што порука настаје истовремено
на оба краја, и на полазишту и на одредишту.
Штавише, понекад је теже одредити које
је које. Углавном се узима да је полазиште
оно место где се налази такозвани пошиљалац,
а одредиште где је такозвани прималац.
У свемиру равног времена, ово би значило
да је пошиљалац онај ко је знао поруку пре
примаоца. Време, међутим, није равно. Закривљеност
времена измиче мерењу, и узима се као уобичајени
чинилац непоузданости код преноса порука
или било ког другог садржаја. Творац поруке
ионако никад не зна да ли је он стварно
покретач или предмет догађаја, што се сасвим
лепо (истовремено) објашњава како начелом
истовремености, тако и закривљеном природом
времена, која опет даје нов вид начелу последичности:
последица заиста дође после узрока, једино
треба установити смер и кривину времена
између њих, да би се знало које је које.
Овде опет може да се догоди да се на оба
места (код пошиљаоца и код примаоца) установи
да је свако од њих био први, или није био
ниједан; то значи да време тече од првог
ка другом, од другог ка првом и обратно.
Време није равно, нити га икаква сила теже
тера да тече увек на исту страну, како год
се то нама чинило ("време не подлеже
сили теже, сила теже не подлеже времену").