(Ромфу) И?
Шта и?
Шта намеравате да предузмете?
Ништа.
Да ли да будем увређен или изненађен?
Мислим да нас већ довољно познајете. Нећемо чинити ништа, пустићемо да се деси ако баш мора.
Је ли то резултат деловања ваших народних философских школа?
Без обзира на ваш поспрдан тон, није вам ни замерити на њему, наше философске школе јесу народне. Оне чувају идеје које живе у овом народу још од прапочетака, само их пуштају да се с времена на време преобликују. Не замерам вам, заиста, ви мислите да нам нудите нешто велико, вероватно мислите да не умемо ни да схватимо колико је то велико, а ми се не померамо.
Опет ми није јасно, шта да јавимо кући
- пристајете ли да се код вас отвори званично
посланство савеза, или не?
Ако вам је до тога толико стало, како
да вас одбијем? С друге стране, морамо чувати
своју планету. Не знам какви су обичаји
код вас у Савезу, али јасно је да вас има
много а нас има много мање. Не можемо примити
толике госте одједном.
Можемо се договорити о ограничењима
- нисте прва планета која их поставља, навикли
смо. Кажите.
Као прво, не смемо дозволити никакву тешку технику која би нарушила нашу унутрашњу равнотежу. Зато не можемо примити никаква возила тежа од сто игаза, што му дође по вашим мерама...
...товар ипо. То је двосед.
У ствари мање, јер не сме да израчује или излучује било шта опасно по околину.
Ту остаје само противтежински погон, дакле једносед. То би подразумевало постају у орбити.
Веровали или не, али имамо ствари које су осетљиве на било шта што би кружило око нас. Дајемо вам неколико згодних места на супротној страни природних пратилаца наше планете. Тамо можете градити било шта, под јединим условом да се не види одавде.
...ми дођосмо петоседом...
Нисте знали. Штета коју сте направили није превелика, пошто сте слетели заиста лепо и тихо, и то у пустињу.
Није нам баш личило на пустињу, право да вам кажем.
Кад вам је цела планета зелена, имате друга мерила о томе шта је пустиња. Израчунали смо да можемо без веће штете издржати по једно слетање и полетање сваких пет дана.
Хм, да видимо, то је отприлике двеста особа годишње и нешто опреме приде, осим ако се противтежински погон не усаврши ускоро. Трајаће добрих пет година док се овде успостави право посланство.
Шта ће вам хиљаду особа?
Има толико посла... Треба све снимити, донети библиотеке... Ваша ограничења се односе и на теретна возила, или за њих има нешто посебно?
Односе се на све заједно. Сто игаза у пет дана, па шта стрпате у то. Понекад ћемо можда и ми путовати, не кажем, а и то вам улази у укупан збир.
Баш нам отежавате.
Није ред да вас сасвим одбијемо, а морамо чувати своју башту. Да ли бисте ви волели да вам сваког дана слећу испод прозора?
Дође ми да вас пољубим, али немам цео дан да вам објашњавам шта би то код нас значило. Јавићу кући од речи до речи како сте рекли. Неће бити задовољни, гунђаће, иако смо у ствари постигли оно зашто смо ту. Најгоре са жељама је кад почну да се остварују. Ко пожели, десиће му се, тако му и треба.
Ово би се у речнику Савеза звало "навијање"?
Ово је отворена пристрасност. Био сам на двадесет светова, и нико о њима није водио рачуна. Негде чувају биљке а тамане животиње, негде обратно, негде гаје ово и оно и спутавају све остало... Нико не пази на своју кућу као ви овде.
Свиђате ми се.