5.1.2 Скенарион отварања посланства

Да се не заваравамо, ово је синопсис, за прави скенарион недостаје мноштво појединости.
 
Слика  звук
Посланство, издалека; одозго са приближавањем Антема Савеза, или друга пригодна свирка. Кад се мелодион буде дао разазнати, утишава се; прекрива га говорник из позадине
Приступни пут, поворка Ајтхаћана се приближава Антема Ајтхата, утишава се како поворка улази међу почасне стројеве посланства
убацити повремено крупно лица из строја и поворке, понешто из околине. један сниматељ је слободни стрелац одозго, лево и десно почасни строј посланства, између поворка Свирка се утишава, звук се хвата испред Посланика, уживо
у дну пред вратима чека Посланик, сусреће се са предводником поворке, рукују се.
Скена симетрична око осовине 
приступни пут - врата.
Посланик уводи предводника поворке, остали се мешају и сачињавају заједничку поворку Звук се хвата на челу поворке, како пролазе кроз која врата
Свечана дворана, трпеза дугачка, свака страна седа са своје стране трпезе, вођи у средини један наспрам другог  Свирку са кућног озвучења преузети, говорник да се оглашава кад преговарачи заћуте
Снаћи се док не потпишу и размене потписане примерке, а онда сниматељ излази унатрашке. Претопити у наредни одсек, где треба да иде нешто уопштено о Ајтхату

Ово је, очигледно састављао неко ко никад није видео Ајтхат, а још мање посланство. Никакве поворке није било - у договорено време су се скупили долазећи по двоје-троје са разних страна. Како је ко пристизао, прикључивао се домаћинима. Стајало се којегде по травњаку и ћаскало. Ајтхат нема антему, а поједине државе имају по пет-шест песама за свечане прилике. Ниједна од њих није одговарала за овакву прилику, отварање посланства је прво откад је Ајтхата. Посланства држава постоје, али су одувек и постојала и нико се не сећа да је некад уприличено свечано отварање. Музика је одабрана према расположењу присутних. Зграда посланства је далеко од симетричног, а улаз уопште није по средини, као што није ни стаза; стазе има три, а угазиле су се саме, према дрвећу и брежуљцима. Нема ни свечане дворане, а трпеза је постављена иза куће ("иза" у смислу "са супротне стране од главног улаза" ). Никакав папир није спремљен за потписивање; на крају се потписало оно што је г. Посланик донела са собом, а оба примерка су остала у посланству, јер Ајтхаћани нису знали шта би с њим. Такође, нису имали сниматеља (језички неспоразум, или ујдурма Постаје заједно са домаћинима) којег је требало да обезбеде, па се све снимало са једне учвршћене и једне летеће коморе. Укратко, уместо прославе догађаја од светског значаја, суседи су направили забаву за себе, величине омањих сватова. Због свега тога, преноса није ни било, скрпљен је некакав прилог од двадесетак дамара, и ствар је навелико забашурена.

Новинари на Световима су то накнадно надували, па је из треће руке скоро могло да се закључи како је прослава била у најмању руку величанствена, невиђена. Од тога је само последња реч тачна.