5.2 Желео бих да се преселим на вашу планету.

- Желео бих да се преселим на вашу планету.
- Али...
- Шта али?
- Ви "бисте желели" - колико знам, у вашем језику овакав склоп означава погодбени начин, то јест "шта би било кад бих био био", а позната колико нам је ваших језика логика, ту одмах затим следи и разлог који то спречава. Према Вашем лицу судећи, прешла сам се, зар не? Онда је ово оно ваше, такозвано, преносно значење... знате, у сваком тренутку ме одушевљава дивна полулогика ваших језика. Донекле је логично, однекле није, а никад не знам где су вам те некле. Ви у ствари заиста желите да се преселите на Ајтхат?
- Да.
- Волите ли дрвеће?
- Какво је то питање?
- Код вас би се звало "питање за пријемни".
- Па, волим. Зар ме нећете прво питати за име и остале генералије ?
- Ако буде требало. Колико сте дрвећа посадили досад?
- Два.
- Према пописима и просецима Савеза, за ваш досадашњи живот је посечено тридесет два ипо дрвета, дакле дужни сте свету још четрдесет три.
- У ком је то бројном систему?
- У вашем. Оних тринаест је за наредне године. Можете се јавити поново кад то посадите.
- Где да их посадим?
- Негде где неће сметати и где ће им бити лепо. Смислите сами. И донесите снимке. Видимо се кроз пет година. Оставите податке вратару, да знамо кад смо вас први пут срели.
- Добијам ли неке бодове на чекање?
- У ствари не, можда на упорност. Ако нам се свидите, ако проценимо да се уклапате, бодови неће бити важни.
- ...а ако процените да се не уклапам, никакви ми бодови не помажу, јелда?
- Да.
- То се код вас улази на лепе очи?
- Замало да ме збуните, ову фразу тако ретко чујем. Једва сам се сетила шта значи. Па, нека буду и лепе очи.
- Где је ту правда?
- Ово није суд, ово је, веле, посланство. Правда? Не намеравамо да се мешамо у ваше судове и законе. Трудимо се да имамо што мање додира са њима. Не ради се овде ни о каквој правди или неправди на рачун вашег места на некаквом списку желећих да се код нас настане, него се ради о томе да штитимо вас од ћуди наше планете, и обратно.
- Планету од мојих ћуди?
- Као што смо ви и ја осетљиви организми, тако се то може рећи и за Ајтхат. Неколико ваших се већ преселило назад, као што је, уосталом, и нама овде тешко без куће. Неко се негде прими, неко не. Желимо да Вас и планету поштедимо од тога.
- Видите ме као штеточину?
- Можете бити, а можда и не.
- Колико се код вас чека на дозволу за усељење?
- Од два сата до педесет година.
- Педесет година?
- Неки људи једноставно не чују кад им се каже "не". Вероватно зато што ћемо свакоме рећи зашто не, а онда неки покушавају да то исправе. Неки буду баш упорни.
- Ви ћете на крају створити верску секту овде. Чистилиште, па пријем у рај.
- Ако се овдашњима то буде свиђало, ми их не можемо спречити.
- Ви сте генол?
- Не, роверли. То јест, тренутно роверли, због језика. Била сам генол пре него што сам дошла овамо. Но, то је моја лична ствар.
- Вероисповест је и код нас лична ствар, извините што сам питао.
- Код нас је јавна ствар, разлози су, међутим, лични.
- По цену да се понављам, и код нас је тако.
- Онда, ако желите да још разговарамо, питајте још нешто, ако не, не бих волела да следећи посетилац предуго чека.
- Само ово: колико сте људи досад пустили да се уселе код вас, а колико је то тражило?
- Кроз ово посланство пропустисмо двадесет троје, не рачунајући чланове посланства, од педесет седам хиљада и нешто. Од тога, двадесеторо су код нас, један је умро природном смрћу и двоје су се вратили.
- Вратили?
- Није им одговарало поднебље, нису се снашли, није им ишао језик...
- Нисте рекли да је језик обавезан.
- И није, али код нас врло брзо научите колико је превођење непоуздана и шкакљива работа. Напросто пожелите да научите језик, јер без тога стално имате осећај да вам нешто промиче. Обавезно јесте само оно што пише у овој књижици, има само десетак страна. Изволите је понети и проучити до следећег сусрета.