2003:

Slučajno mi je periodično popunjavanje frižidera palo dva dana pre snega, i živo sam se čudio al' je narod navalio da pazari, dakle mrda privreda... kad ono opet se južnjaci usrali kad su čuli da dolazi sneg. Jednom u deset godina budu zavejani, i obavezno se spremaju čim se na radaru ukaže prva pahuljica. Trgovci to jedva čekaju, malo isprazne rafove od robe koju bi inače morali da snize kad joj se primakne kraj roka trajanja... a mediji to opet naduvavaju jer im dramatika diže rejting (aka zaradu od reklama), tako da složno zidaju psihozu. Palo je 15 cm, mo'š misliti. A što ne umeju da čiste sneg, to je za gledati. Mora da nas psuju, jer smo mi pre ostalih otišli do recepcije i uzeli lopatu, pa onda zadali meru - trotoar se čisti dokle je beton, stepeništa skroz, oko kola da može da se ulazi a da se ne ugazi. Ostali su dohvatili da čiste dobra dva sata kasnije... i lepo vidiš da n'umu. Jedna na uglu drži privatno obdanište u stanu, ta nije ni pipnula. Dolaze mame sa sitnom decom, samo što se ne polome. Ne umeju ni da hodaju po snegu... južnjaci.

2010:

Počistio svoju stazu do trotoara i svoj deo trotoara, ovog puta je palo 30cm. Svuda dva prsta debeo ugažen sneg. Meni sunce već osušilo beton, a ovi po naselju preko nabadaju, padaju, dižu se, polako manevrišu kolima. Lik iz recepcije se vozika od stana do stana onim kolicima za golf, isto polako ali se svaki čas zanese kad malo pretera sa pedalom, nije navikao.

Snega ostane i po deset dana nakon što otopli, na onim gomilama gde su ga nagomilali kad su sitnim buldožerima čistili parking. Bile su po tri metra visoke u početku, sad su jedva metar.

Al zato južnjacima nikad nije dovoljno hladovina. Kad vidiš okolo sneg, i nekog u papučama, majici i kratkim pantalonama kako je otišao do kola da uzme nešto, pa pola sata pretura po gepeku, znaš da je domorodac. Naježim se kad ih vidim.