Stambena naselja podiže ko ima para i ko dobije dozvolu, pa to onda ili prodaje ili izdaje. U njima se vidi šta se smatra da će imati prođu: ukupno jedan ulaz u naselje i što više ćorsokaka, da eventualni lopovi ne bi mogli lako da uteknu (smatra se da lopovi pešaci i lopovi biciklisti ne postoje); što više stvari koje se vide na prvi pogled (dosta mesta za parking, uređene zelene površine, trava ošišana po mornarički, bazen, sauna, teretana, dečija igrališta), svi stanovi u neutralnim sivo-krem-drap bojama... A posle kad se čovek useli, onda ukapira šta je pazario: nikakva zvučna izolacija, prokišnjava, curi iz komšijinog kupatila odozgo, kada nema čime da se začepi, prolaze mirisi iz komšijine kuhinje odozdo, bazen se zatvara u sedam iako je dan skoro do devet, sauna i teretana su u ruševinama, travu šišaju teškim mašinama pet puta mesečno i prave stravičnu galamu, a onda još motornim duvalicama teraju prašinu sa parkinga i trotoara u travnjake, ponovo galama... itd, itd.

Naselja unutar naselja (tj. grupe zgrada od jednog vlasnika, koje se ili izdaju ili prodaju) se često zovu "projects".