Neko je ovde provalio da ugodni mirisi gode telu, pa se pojavio čitav pokret za aromaterapiju, što je još jedna moda u medicini, ni prva ni poslednja. Naravno, to je onda ispala i čitava industrija, pa se namnožilo artikala koji odaju miris. Kupite jastuk, miriše na lavandu ili limun i celu noć sanjate limunadu.

Čajevi se sve teže nalaze u svom prirodnom stanju - najčešće će imati aromu nekog voća, ili vanile, karanfilića, cimeta.

Osveživači prostorija se ubadaju u utičnice i ona grudvica namirisanog želatina polako isparava dok je grejač zagreva. Noviji modeli imaju i male ventilatore.

Meni je prve četiri godine bilo jako teško da u samousluzi prođem pored police sa svećama - jer je koncentracija raznoraznih jakih mirisa bila da se ugušiš. Sad sam već oguglao na mirišljave sveće, ali je novembra-decembra problem da prođem između gondola sa prigodnom robom za Božić - to je nafljokano nekakvim mirisom borovine ili čega već. Ili bih zaobišao, ili bih duboko udahnuo pa projurio ne dišući.

2009: nešto ozbiljno ne štima u zemlji gde je neprijatno proći pored gondole sa hlebom. Miris ne da nije iz istog svemira sa onom Radovićevom da bi "pekari trebalo da naplaćuju miris hleba", nego bar pola sata nakon što ga udahnem nisam raspoložen da jedem. Navikao da zaobilazim.