Iako Amerika ima popriličan broj svojih Italijana, stvari koje se prodaju kao italijanske najčešće nemaju veze sa Italijom.

Pre svega pica - to se ovde svelo na komad testa sa nekakvim nazovi sirevima i peperoni salamom. Italijani ne bi ni pogledali ni te sireve ni tu salamu, a picu bez origana bi teško nazvali tim imenom. Pitao sam jednom "kako može pica bez origana - to je potpuno neitalijanski" i dobio "kakve veze ima pica sa Italijom" (što je bilo donekle samoironično, ali i tačno - ovde slabo ko i pomisli da je pica italijanski izum, to je posvojeno).

Bilo kakav začin, ili smeša za nešto, u kom ima ruzmarina, anisa ili maslinovog ulja, ili bilo kog od tih mediteranskih sastojaka, se proglašava da je "ITALIAN"... pa onda mnogo sitnijim slovima "style". Tj nije nikakav uvoz iz Italije, nije čak ni italijanski recept, nego... onako, u italijanskom stilu, kako ga mali Džo zamišlja.

Kod maslonovog ulja su se trgovci izborili za pravo da napišu da je poreklom iz Italije (ili Španije ili Grčke) čak i kad je mešano i samo 15% je odatle.

Ima italijanskog vina da se kupi, mada treba pažljivo čitati - čak i kad je ime proizvođača skroz italijansko, vinograd i dalje može da bude u Kaliforniji.