Nisam neki poznavalac, a neki takvi tvrde da kalifornijsko vino "nije ni za kišeljenje papaka". S druge strane, poslednjih godina uspevaju da na sajmovima otmu nagrade i Francuzima, i Italijanima i Australijancima. Što kažu ovde, "porota još zaseda", tj presude još nema. Za moj ukus, malo su previše trpka i fali im celina - kao što književna dela procenjuju po elementima a ne gledaju na opšti utisak (jer su tako učili u školi, sve po čeklisti), tako i za vina, čini mi se, gledaju da ima ovo i ono i još i ono... osim što u zbiru nekako ne leži. Valjda svega ima viška.

Vina ima tog, kalifornijskog, svuda. Virdžinija je još od Džefersonovog vremena (i imanja) pokušavala da gaji lozu, jer je po svim pokazateljima klima idealna, al' nisu uspevali da se otarase neke lokalne boleštine sve do sredine XX veka. A onda im je krenulo, međutim novajlije se slabo probijaju na tržištu.

Spada u blaža alkoholna pića pa može da se prodaje po samouslugama. Žestina je i dalje državni monopol, ostalo od prohibicije. Ima i specijalizovanih dućana, gde nema šta nema, ali je asortiman poprilično lokalni, uz nekoliko omiljenih lokacija - Italija, Španija, Australija, pa čak i Britanija. Ponegde se nađe ponešto egzotično - Južna Afrika, Rumunija. Jedino ne može da se pazari direktno iz podruma, država se postarala da mora da ide preko posrednika.