27-I-1998.

Устоварио на УбикАгора своју рутину за убацивање врућих тастера. О фоксу, неком лику у Лондону што има као француско презиме:

људи купе Студио свиту, погледају Це, па ВБ, погледају ...., и онда виде фокс и помисле : еј, овде има све што ми треба, да видимо ово ...... остатак је историја.

Ово ме увек подсети на стари виц који причам кад ме неко пита „а што фокс, што не (клипер, кобол, це плус минус, делфи, вебе, аксес, штагод)“. У вицу неки пар оде на летовање у Венецију, врати се па их питају како им се свидео град, кажу „Град? Није нам требао град, све смо имали у кампу: дућане, биоскоп, пијацу, плажу, ресторане...“.

Мени је фокс баш тај камп већ годинама (а камп се само повећава), никад нисам морао да тражим још нешто. Има све.

На ту тему су ми увек били чудни клипераши, који су вазда јурили некакве библиотеке, с којима могу и ово и оно. А за гомилу основних ствари, које се у фоксу раде у командном прозору, немају ништа.

Код месне заједнице се наређало неколико киоска на паркингу, и то са озбиљнијим асортиманом. То је већ седам-осам година пракса, да се било шта отвори у виду киоска, док се не скупи лова за прави локал. Некад је киоск био нешто не веће од метар-два у квадрат, сад то уме да буде и десетак квадрата. Највише ме занимао киоск млекаре „Ђорђевић“ из Сакула, јер су имали добро млеко, пуномасно и здраво, а ни сир им није био лош. Оно, није да је млекарино било лоше, ал' је било обрано. То што пише да је 2,8% млечне масти, то мачку о реп. Кружила је легенда да је један сељак предао 50 литара млека и измере му 1,4%. „Не, ту мора да има 2,8, мери поново“. Измере они опет, и изађе исто 1,4. Он инсистира да ту мора да има 2,8... прегањали се још једно мерење па га питају одакле му уопште идеја да ту мора да има 2,8. „Па писало на кеси, ово је ваше млеко из самоуслуге“. После смо чули да су се поправили у наредним годинама, додавали су маргарина да надокнаде.

Плаћало се паркирањем чека на одређени износ, али без датума. Госпођа је бележила колико је ко однео, па кад се накупи за уписани износ, чек се пушта а пише се следећи. Тако да и јесте и није на одложено плаћање. Шема је била згодна на више начина, добро је функционисала, и многи дућани су то радили. Оно, могло је и за готовину, ал' то је слабо ко имао.

Једном се десило да смо се Брља и ја враћали са терена, могуће са Ледиња, јер је било ем касно ем је било некако успут да прво сврати и остави ме код куће и отера ладу код себе, ал' реко чек да станем да купим млеко. Погледа он, распита се шта је, купи и он две-три кесе. Питам га после како је прошао код куће са пазаром, каже половично. Госпођа одушевљена, деца ни да чују, не може то млеко да ваља, нема ону плавкасту боју.


Спомиње се: Горан Стаковић (Брља), лада, Ледиње, УбикАгора, фокс, на енглеском