Чувени изданак Фијата 124 (који је проглашен за европски ауто године... 1967.), производио се у СССРу, са јако мало техничких измена и још мање козметичког дотеривања, до краја века ваљда. Остао је иста ћошкаста кутија, са грубом ручицом мењача, треба ту снаге, ждерао гориво, и могао се оправљати до у недоглед, док има ко да то ради. Уз њега се добијала гомила алата - дизалица, манометар, пумпа, комплет кључева итд.
Аваи је 1998. имао једну повремено, кад год би фрегата рикнула, мајстор би нам дао ладу да се снађемо док је не среди. Ђорали смо се тако више пута. На крају је одустао па нам је лада остала. Била је службено возило до 2003. кад сам замољен да пошаљем изјаву да се слажем да се прода.