Дошао је Берт. Требало је да идемо до Мег на вечеру, али. Прве речи су му биле „ја постојим“ - то због неке приче из имејлова на тему наших виртуелних персона и да ли уопште физички постојимо.
Некако је стрпао две полице за књиге (крш никакав), појачало, грамофон, гомилу књига и две кутије лонгплејки (углавном дупљака или офуцаних, са све целим Концертом за Бангладеш и „Све мора проћи“ Џорџа Харисона, са све три плоче - после сам укапирао да нисам ништа пропустио што код куће имам само две).
Прилично је дебео и гломазан, са овећим гроником и образима у комаду, а по Триксином опису са њиховог првог сусрета ипак нисам успео да погодим колико он то има косе. Говори врло јасно и са малом задршком, и ту и тамо се зајебава ладно - углавном зато што и кад одвали нешто, неће да се смеје први, баш као што је код нас обичај. Кад се смеје, суздржан је до минимализма, уста затворена, упркос савршеним америчким зубима.
И тако након две године имејла, сретнемо се. Мали је свет.
Он то описује овако за Трикси:
Примећујем да је већ прошло пар недеља, а нисам ништа рекао о чињеници да сам коначно срео Градивоја и његову породицу. То је било у недељу, пре две недеље, ваљда, 8 дана након што су стигли у Еберг. Кућа им је надомак двајздеветке, северно од града, 2 1/4 сата вожње од мене. Лепа мала трособна кућа у шуми на крају улице. Градивој ја изгледа мање више као на слици, само мало проседији (како каже) и офуцанији. Имају по кревет за себе и сваку од ћерки, сто и четири столице у трпезарији, и ништа у дневној соби. Донео сам им стари футон и распарени оквир. Његова најстарија, Го, је сконтала како се тај оквир склапа, што ја никад нисам. Дуго смо и пријатно разговарали о много чему. Спремили су ми ручак и вечеру, покушавајући да некако праве српску храну од америчких састојака у непознатој рерни. Резултат је био добар, мада можда не оно што је намеравала. Те смо, наравно, причали о могућој набавци европске кобасице и сличног.
Позвао сам Градивоја да дође и посети ме ускоро. Рекао је да би волео то једном, али је сад (разумљиво!) у приличној гужви. Такође, навика да се просто седне у кола и оде негде даље из пуке разоноде у недељу му је нова, страни појам. Такође је јако свестан колико је шеф уложио у њега и намерава да уложи доста радних сати одмах. Има и то што је Пежо караван што му је шеф дао 15 година стар. Ради лепо, али треба мало времена да се стекне поверење у возило, довољно за пут од 200 миља. Успео сам да му испричам јако мало о томе шта се ради кад овде цркну кола, јер ми се није често догађало, а и кад се десило, поступао сам различито, зависно од тога где сам и кога сам могао да зовем тамо где се десило. Кад смо дошли до те теме било ми је неугодно што баш немам неки савет на ту тему, а онда сам се сетио да сам прешао хиљаде миља по Канади у свом Алфа Ромеу од 19 година и нисам бринуо.
Градивоје, кад средиш телефон, јави нам број. Кад се видимо следећи пут, имамо још гомилу плоча и књига, и кутију старих ћебади (крпе за ваљда само госте, да не буде да се осећаш као избеглица) и још којешта што није стало у кола први пут. Надам се да ти је на том стереу прорадио и други канал. Занима ме шта је био проблем*.
Следећи викенд ћу можда у горњи Њујорк. Зајана и Џефри исто иду, па бих могао упоредо с њима па да се тамо негде нађемо. Забавно ми је што им је међу омиљеним местима за то мало одмора исто место где сам ја студирао и где су живели неки моји пријатељи (и били срећни што су збрисали). А стварно јесте међу најлепшим деловима земље. Мање ме забавља што размишљају да се тамо преселе. Делом ми је жао што би се пријатељи одселили. А такође од тога неће бити ништа ако Вербунтен настави да напредује. Нема ту хитног, полако.
За наредни викенд планирам пут преко Западне Вирџиније, до Паркерсбурга, на реци Охајо. Идем са групом власника Алфа Ромеа.
Можда ћу моћи опет ускоро до Еберга, ако хоћеш. Ако не одем за Њујорк, могао бих то. Или за викенд 23. октобра можда.
Време је овде дивно, треба да изађем и радим нешто. Можда ми је ово последња прилика док је топло. Нажалост имао сам опак окршај са зубарем ове недеље. Зубобоља ми често пређе у главобољу. Можда ће ми од шетње бити боље.
----
* извукао звучницу из ручице грамофона и вратио је назад, прорадило... познатим методом како програмери оправљају рачунаре (04-X-1989.). Остало је радило.