Ја.
Само да напоменем да датуми који показују овамо садрже цитате или документа у којима ми се спомиње име; где причам у првом лицу, наравно да не спомињем себе у трећем (можда ћу једном, ако одлепим на ту страну*), те мало који чланак води овамо.
Такође, нисам ставио себи надимак, јер сам их имао превише. Код, који би изабрао надимак према контексту, нарочито оних година кад сам имао по два-три, за разне прилике и друштва, и још су ме код куће звали по имену... превише би био сложен тај програм. Живот је прекратак за ту врсту зајебанције.
У ствари, могао бих, хммм... да надимке прогласим за додатне падеже, то већ користим на више места. Не треба никакав код да се пише. ...што сам и урадио, октобра 2023. Сад уместо само :2 за генитив или :ппжм2 за генитив множине присвојног придева у женском роду, ставим :н уз псеудолинк и то је мени (док куцам, програмски није битно која су слова, то код не проверава, само прави слог са тим кључем) знак да је у питању надимак. За себе ћу то ипак ређе да користим јер ко ће попамтити све те скраћенице (рачунар ће... направи питалицу, коњу), имао сам бар пет надимака дужих од године. Бивало је да имам и по два истовремено, па ме у различитим друштвима различито зову. Први сам закачио још у обданишту, према неком лику из „На слово, на слово“. Није ми се нешто свидело, није довољно оригинално. Други и најтрајнији сам закачио у четвртом разреду, кад нам је учитељица дала да према стрипу напишемо причу, а стрип је био по Тургењевљевој причици о птичету испалом из гнезда, на које се окомио неки пас, а мама птица дошла и отерала пса. Ваљда се надала да ћемо ми то боље од Тургењева. Нисам знао шта бих с тим, шта ће мени патетика и племенита осећања, па ударио у зајебанцију, измислио неке пијане ловце и то је као био њихов пас, и још измислим да се пас звао Фајће. Нисам тада знао да су ф и п такав род (на Пилипинима то знају сви), али сам научио на сопственом примеру - временом је то постало Фаће, па почетком гимназије и Паће. Оне 1968. у школи ми је то био већ заварени надимак, а на ћошету су ме још увек звали по оном из обданишта.
Наишла је и згодна околност што сам на пепепеју био Расејан, ћирилицом, а у њиховом софтверу се често догађало да не изброје добро уникод, па за осам слова одвоје негде осам бајтова, што су ћирилицом четири слова, те ми се скратило на „расе“, што је читано којекако, и пејс и паче и паће. Кад сам прелазио на Бурунди, искористио сам то да дођем на своје.
У војсци су ме звали Профа, осим Моркеца и Пича, за њих сам био Профи. Ђаци су ме звали тата брада до квискотеке, а онда квиско. У Стоуру је ми је име било надимак, али изговорено чурђански, са краткосилазним нагласком на првом слогу, како је то изговарао Антал. После тога увек и само Паће, остали надимци су отпали. У Зиро Дистансу сам, наравно, био Грејди, скраћују све осим назива производа, делова за кола и игара, то мора дугачко, остало скр.
Моји закони о пушењу:
- боље гори кад понесеш (и онда аналогно томе, „лакше се отвара кад имаш кључ“, „боље ради кад му пустиш струју“ итд)
- непушачи умиру здравији
- пушење продужава живот - непушаче стрељају одмах
- пушење скраћује цигарете
Омиљене програмерске изреке:
- ако не знаш шта објекат треба да ради, немој га ни правити док то не смислиш
- назив метода треба да је глагол уз можда објекат; ако не умеш да смислиш јасан назив, немој још да пишеш.
- никад нема времена да се уради како треба, али увек има времена да се уради двапут
- који је најбољи метод за кеширање рам диска?
- доста вам је 4 цифре за шифру купца, кад не буде доста, послаћете хеликоптер по мене
- то је проблем типа „у хотелу од двеста соба једна славина капље пет минута једном месечно, нађи и поправи“
- ово су глупе машине а наше је да их научимо памети
- слог може и да се обрише и да се после одбрише
- то ти је као свирање контрабаса у телефонској кабини, рукама везаним иза леђа
Остало... изреке, измишљене речи, бисери (не понављам овде своје ћоше кућног речника):
15:00 уместо 3 ПМ**, јер не волим тај ејем пијем
бусодром
дедух, бабуха - по аналогији са очухом и маћехом, настало кад сам размишљао шта ми то дођемо Ејмили
кеширање рам диска
ко први положи поправни, иде да ми купи бурек
монтажне ми очи - склапају се
миц као јединица мере, „на мицеве“ уместо „миц по миц“
наспидермија, оно кад мало мало па каже „наспидер ми“
не брините, нисам тако страшан по дану
не зна бре ни да ли се то маже на леба или сипа у трактор
одбрисати - реч која ми је требала, јер фокс уме да врати обрисан слог
она машина што уклања неоштре пикселе
општа метода покушаја и попушаја
осмех од увета до дупета
пензија се не гледа на метар него на комад
релаксатив - пићенце
стара добра времена су данас или никад
Деца: Го, Нина, Лена. Унучићи: Раја, Неша, Виолета, Анита, Санда, Линда. (... 7 речи...)
----
* Она већ јесте, говори о себи у трећем лицу али само унучићима, „ево сад ће баба...“. Омакне се и мени, али се углавном исправим и пре него што завршим реченицу.
** за случај да има неко да не зна, 3 пм је скраћеница за три пичке материне