Почео да дотерујем генератор маски. Ради оно Салетово, али генерише десетине засебних .prg фајлова, па смо већ имали случај са 1500 фајлова у директорију. Пошто ДОС 3.1 чита директорије редом, ово на иксте машинама баш успорава. Још кад се дода приступ на 286 сервер кроз мрежу од 10 мегабита, са радне станице која је иксте, буде јако споро.
Па сам почео да гледам како да то стрпам у један фајл по масци.
Пре пар недеља је Риле донео дискету са блокаутом. Навалили смо да играмо, чим смо нашли како да је подесимо за херкулес графичку, тада најпопуларнију. Можда нисам био баш шампион, мислим да је Грги био бољи, али сам зато играо оне зајебаније, скроз три де нивое. Нена није ни могла да укачи тај начин размишљања, да види како да ротира комад по било којој од три осе док не легне. С друге стране, Рале (касније, 1991. кад је дошао) је био шампион у Пентиксу, што је равни тетрис али са комадима од пет квадрата. Чак је учитавао неки убрзивач тастатуре, редовна брзина му није била доста.
Једно поподне се заломило да смо поподне у радњи били сами Блажа и ја. И неко од муштерија донесе некакав икс те, што смо ми продали пролетос, каже неће. Укључимо, и стварно неће. Ај погледаћемо, наиђите за пола сата док погледамо шта је, па да видимо онда. Оду они а ми - шта ћемо сад? Отворимо кутију, оно све ново... Ал' каже ајд, од зајебанције макар, да почупамо каблове и вратимо како је било. Ајде. И то упали. После нам је објашњавао неко од хардвераша да смо у ствари исправно поступили - вентилатор штогод вибрира, а и диск, и то се преноси на целу машину. Фина ситна прашина уме да се завуче у контакте, и да се тога накупи довољно да прекине контакт, тим пре што вибрација ем у једном тренутку створи тај зазор где ће честица да упадне, а у следећем га затвори и практично набије честицу на метал. Док извучеш картицу, то си пореметио и гле сад ради.
Почели смо ту и да спремамо туристички водич кроз град за 1990. Стоно издаваштво је било главно тада, и свако је имао пиратовану Вентуру. Закључили смо да немамо времена за то, па смо гледали да погодимо да то ураде Мика Фишер и другар му. Преговори су били тешки, седели су са Болдијем више од три сата, враћајући се на почетак неколико пута. Главни камен спотицања није било ни шта то треба да се ради, колико тога, кад треба да буде готово - не, то се није ни помињало, него "како да знамо да нас нећете испалити за паре".
Па је пало на мене да то урадим. Јер, Вентура ради под ГЕМом, што имам на Атарију. Те сам тако био најискуснији типограф. А, да, и био сам глодур у школском листу 1973. - то!
Чак смо отишли до Београда да пазарим комплет Битстрим фонтова од једног од каснијих оснивача сезама, са све šđčćž и ћирилицом, у јуски и јусћир распореду. За то сам отишао у Југодату, што је фирма коју су делом држали она двојица што ће касније основати сезам, али сам онда морао да одем са једним од њих преко на Нови Београд да ми то ископира на дискете.
Док сам после чекао бус, негде на Новом Београду, наиђе једна из VIII2, била баш згодна онда, мада се нешто није много истицала. Сад је управо изгледала како треба. Познали смо се из цуга и јако се обрадовали једно другом. Нисмо се видели од 1970, а изгледа више ни нећемо.
Књига ће бити углавном на ћирилици, што је била моја одлука а нико није имао шта да каже наглас против тога, ни чим да побије моје "што да не". Позајмили смо ласерски штампач, ха пе тројку, од неког (коме смо ту и тамо чинили по нешто). Књига је испала ружна, али је свеједно остала као документ, какав је тада био град и како се добро живело у последње две године СФРЈ.
Упоредо с тим, некако је пало на нас да набавимо плотер за Комбинатов технолошки институт. Да ли је то Штраус био нешто и даље у вези са Болдијем, или је ишло преко неког његовог другара из нижих ешалона, тек набавимо ми то, укључимо и... шта сад? Прелистам упутство, видим да му се шаљу наредбе преко серијског порта, језик није нешто компликован. Ајде да пробамо. Напишем десетак редова, сад да ли у неком бејзику или фоксу, и гле, исцрта кружић тамо где сам и мислио, две-три линије и океј, ово ради. Успео је и да испише, пардон, исписе нешто текста, наравно, свако сокоћало које прави слике на нов начин ће пре или касније правити и текст, а описмењавање тога је увек последња рупа на свирали.
Знам да смо га однели по некој киши и да је то био ваљда један једини пут да сам био тамо. А, не, било је нешто касније, кад је Болди био нешто сјебао неку ракију, тј његов шогор, па се огребао да га повезем (ваљда сам ишао у КуПрод, то је близу) да свратимо до Босиног мужа, он је ту био неки технолог. Каже он може, остави то, није проблем. После чујем да је и успео.
Кад сам већ ту, сетио сам се да сам једном срео и Босу, кад је радила у Луксолу, мало даље од Купрода, као економиста, а ми их барили да нам буду муштерија. Други пут сам срео ону згодну Г. што се некад забављала са Палијем Верешијем, сад као колегиницу математичарку, у много згоднијем издању него 1977. Мислим да ниједну од њих две нисам више видео.