19-XII-2000.
Још тражим други посао, јер видим како Зиро тоне под теретом Борг погона и мантре „Мали мекани је бог“. Имао сам заказан разговор с неким у Кристал Ситију - што је дисијевски Нови Београд, нови град преко реке. Изманеврисао сам слободан дан јер, јебига „то ми је слава“ (аха, па да) па сам удесио да прво обавим то, па онда да се видимо са Гораном и Рикардом. Још није рекао оцу да су се венчали (ми смо сазнали пре пешес дана), а сад да му држимо страх да каже.
Упутства како стићи до овог типа:
„Ако улазиш са И66 исток*, крени на други излаз код Рослина. Тај ће те извући ка Пентагону (уз реку Потомак). Настави туда, Пентагон ти остаје са десне стране, и излазиш на Друм 1 (аутопут Џеферсона Дејвиса) који је главна џада кроз Кристал Сити. Пређи у леву траку кад можеш и скрени лево на другом семафору. То ће бити 23. улица, терај до следећег семафора (Кристал драјв). Прођи право у улаз за подземну гаражу**. Уђи у паркинг на сат, коштаће те 5$ или 4$ на сат.“
Нашао сам то без проблема, није заврзлама. Гаража пак... ау, тесно. Само сам гледао колико има згужваних браника и закључио да баш добро возе. Како им иначе никад не треба та вештина вожње кроз узано, ово је Америка, све је алватно, и места за паркирање су за СУВове и камионете, ово је да се задивиш.
Мислим да сам оставио Нину у колима. Некако сваки час заборавим да је била са мном, нема је на фоткама. Попнем се према упутству, све прође како је рекао, седнемо и причамо. Видим да би ме радо видео у свом тиму, зна за мене од раније, ваљда са УАа (а одакле би иначе), а ово је ионако на Бертову препоруку, ни безбедносна провера није битна јер не бих радио са подацима, тако да нема везе што се све то ради за неко бродоградилиште ком је морнарица муштерија, није препрека. Али... засметало ми је неколико ствари. Прво што је то стаклени кавез (као што је и цела улица, зато се и зове тако, као и цела варош, ваљда баш зато што стакло није кристал), друго што нема места за пушење - може само напоље, значи за сваку пљугу лифтом доле, па напоље, па прислањај картицу, а онда ни прозора нема, то је резервисано за шефове - ама ниједан видик нисам спазио - и, најгоре од свега, користе ВТР. То ме одбило. Ама, од тога сам хтео да побегнем, тражим нешто да га више не гледам. И кад ми је дао да попуним пријаву, уместо 70К$ колико је Берт мислио да бих могао да ухватим, написао сам да тражим 80К$. Па ако је довољно луд да пристане, за те паре и да поједем говно.
И Баран је после, крајем месеца, ошацовао да ми је боље да се држим Зиро Дистанса. За 80К$ ајде, ризиковао бих.
Е сад не знам како смо се састали са Гораном и Рикардом. Је ли она дошла с нама? Мора да јесте, јер...
Одвезли смо се до Хозеа, у неком стану негде унутар појасног пута, коју миљу јужно од Пентагона, дакле не Диси него Александрија, у некаквој нижој новоградњи, где нема изнад два спрата, толико може на дрва и гипс, од бетона је само плоча на којој то лежи. Е онда му је рекао да су се венчали. Није била нека сцена. Хозе је вест примио у ходу, пожелео им срећу, попили су (мене је чекало још 100 миља вожње до куће), а онда сам их одвезао у Џорџтаун, где смо тражили комјунити колеџ ака раднички универзитет где ће да наставе са студирањем. То ће бити НоВа (северновирџинијски), који нисмо тог дана успели да нађемо, губио сам се у сокацима симпатичног старог града. Паркирао сам у некој гаражи, мало смо цуњали около, појели нешто с ногу, они су проверили ту и тамо понешто и онда смо се скрасили на симпатичном месташцету под неким мостом, заборављеном рупом где ничег нема сем отпада и неке гомиле кајака што неки лик изнајмљује. Ту смо се нешто и сликали.
Не знам како сам ово снимио, да ли сам Агфу паркирао на 10 секунди одложено, искористивши ко зна шта као статив. [не, то је снимила Нина, немам појма што је нема на фоткама]. На мени је још она јакна што ми је њен теча увалио пре десет година после оних сватова. Носио сам је и прошле године кад смо долетали.
Онда сам их оставио негде да ухвате воз (тј метро) а ја кући. Кренуо је и неки снег, и мада је дан нешто дужи него код куће, опет сам добар део возио ноћу. Но, нове гуме, нема проблема, возио сам углавном 50 миља на сат и стигао кући без икакве фрке.
Сутрадан је требало да Јози сврати до мојих, ал' му се разболео син па га је водио у диспанзер. Требало би да наиђе 21. увече, кад имају струје.
Ћале пише да је СПС заузео зграду комитета, све тврдећи да је то власништво СКЈ, чији су они као наследници. То је зидано од самодоприноса и општинских пара, требало би да је свачије, да сви имамо тал. Летеће перје ако их неко буде једном тужио за узурпацију. [И десило се али без перја, десетак година касније, изгубили су зграду али не и приход од ње].
----
* „И-66 исток“ је источни крак пута, тј долазим са запада
* каже у ствари „паркинг гаражу“, пошто без тога може да значи аутосервис
Спомиње се: Агфа, ВТР, Горана Средљевић (Го), диспанзер, Зиро Дистанс (Зиро), Јошка Апро (Јози), комитет, Мајкрософт (Мали мекани), Невена Средљевић (Нина), новоградња, Реџиналд Бертон Кејп (Берт), Рикардо Мануел Бариеро (Рикардо), УбикАгора, Хозе Бариеро, Џек Баран ст. (Баран), на енглеском