Из имејла другару са УАа у Озиленду:
То још није ништа - мој списак жалби на Малог меканог и пенџерија посебно је можда дужи од твог, а ни отпатке нисам скоро проверавао :). Деснокликни на иконицу де драјва, изабери „истражи“ - и шта добијеш? Прво, како очекујеш, де драјв изабран лево, садржај десно. Одмах потом прелази да ти приказује садржај „мог рачунара“ (у мом случају „Зблентијум“ :) тако да мораш опет да кликнеш на де лево. То је тек почетак.
Поподне одем бициклом до бусодрома, да дочекам Шкрбу. Донео је свој рачунар - хтели смо да дигитализујемо моје плоче пре него што одемо, бар да понесем цеде са најбољим винилима. Моја плоча је преслаба за млевење звука, па је донео свој. Имао сам места на оном диску што је донео Грег (или беше Форд), страобалних 2Г. Нажалост, погрешно форматиран, на НТФС, па његов јебени W98, оф крос, не уме то да чита јер га је писао Мали мекани... или беше неки други зајеб. Знам да смо потрошили добра два сата пре него што смо и почели. Онда је то све било на мојој машини, у коју смо уштекали један од његових дискова (на њему је био сав потребан софтвер), који је и даље вукао струју оданде. Цео поступак је био на самој ивици изводљивости, а на неким снимцима чак има и прескакања, јер смо ваљда активирали неки други прозор да погледамо како иде. Грамофон је био уштекан у Гораниног Сонија у другој соби, а повезан са мојом машином са десет метара десетожилног терминалског кабла (што ми је један прелемио на једној страни, по две жице, за ДИН-5 утикач, а на овој страни на две 3мм бананице, за двосмерну везу), па смо се доста довикивали, спуштам иглу, три четр сад.
Тај кабл је био направио Бранко. Прави мајстор свог заната. На њега си увек могао да се ослониш за било шта опичено. Није само поправљао електронику, него и правио ствари које другима нису падале на ум.
Онда му је у неком тренутку усфалило празних цедеова, па смо узели трабанта (морао је и мало да ме погура низ калдрму, крнтија није хтела да упали, акумулатор окилавио изгледа) и отишли негде да их купи од неког лика, по 3 ДЕМ комад. Ја нисам пазарио, већ сам имао шта сам хтео - неки пират ми је напржио три цедеа са музиком, па сам се нешто поџапао са њим јер је обећао попуст на трећи па није дао, али је на сваком диску напржио по примерак неког безвезног речника, да не трпа толико музике по диску и повећа продају.
На крају смо скупили довољно за можда пола цедеа (или мање, један носи око 10 сати музике у мрз формату). После ми је послао копију тог диска по шоферу аутобуса, позвао ме да јави који бус да чекам. То је био омиљени метод испоруке за такве случајеве. Појавио сам се на време и преузео цеде.