Генијалац мајстор за електронику. Живео је у мом ширем крају, један ћошак иза Спрингфилда, од гараже направио радионицу. Током година ми је пар пута поправљао мониторе, а направио ми је и онај дугачки кабл којим смо повезали Гораниног Сонија и мој рачунар. За ДБА и Аваи је поправио десетине штампача. Специјалитет му је била обнова главе матричног штампача, што нико други није умео. То су неке иглице, тако ситне да кажу да се искриве чим их само пипнеш неком алатком, а он је нашао начин да их некако наоштри.
Последње чим се бавио је обнова мастила у пантљикама за матричне штампаче и последње писаће машине. Ми (из Аваија) бисмо му доносили празне касете од својих муштерија, а дан-два касније бисмо покупили обновљене и разносили их. Код њега бих обично ишао ја, јер сам једини из краја (остали су били из Чурде, са Багљаша и Гроша).