Грејање опет постаје проблем. Очистио сам и ложиште и димњак докле сам могао, али нешто катрана је очврсло у шљаку, па иако је провод чист докле око сеже, то очигледно није довољно. Враћајући се однекуд, спазим у улици оџачара пред неком капијом, и просто станем и кажем му да наврати кад заврши.
Он и његов помоћник (симпатичан, дугокоси ћутолог) су сели, попричали, и како је дијагноза ескалирала, тако је цена ишла од 3 на 4 и на крају 6000 динара. Онда су отишли негде по плинску боцу и пламеник, вратили се опремљени, навалили да раде. Радио је момак, а овај је имао сто примедби како ми лоше ложимо, ложимо влажна дрва, треба да су сува, а и димњак је низак, рекао је да ће да га продужи, зато је и дизао цену, а онда поврх свега, хтео да ме пошаље по цигарете. „Не“, кажем, „кошта 6000 и пакло цигара“ и извадим једну кутију из бокса.
Нисам га најурио само зато што сам хтео да то буде урађено данас, овако или онако, јер лоше гори, много дима и много катрана, а не греје баш. Кад је једном ушла у дућан, ваљда гледала да купи тигањ, кад пита један продавца „имаш ти шунке овде? осећаш ли тај фин мирис, на димљено месо?“. Ајде, буразеру, одиграј своје трикове једном, набиј цену, шаљи ме по цигарете, курчи се како ти горе сува дрва (која су и иначе лепо горела), него ми покажи са оним што имам, ако умеш.
Као и остали оџачари који су прешли у солисте кад им се распала фирма, гледао је да одржи стари претплатни систем. Платиш нешто годишње, а он те метне на распоред обилазака, пријави ти ако ти се појави неки проблем, док још није опасно итд. С тим што је овај радио све погрешно, прво што није давао попуст овима што ложе само гас, ту има петнаест минута посла годишње, само провери да ли вуче. Па сам рекао ћалету да му откаже претплату и да свима каже какав је ово лик. А за њега сам спремио посебан говор ако се усуди да опет дође.
Око 17:00 причао с Леном преко скајпа, добро јој иде, професор из графике је одабрао три њена рада за штампу, обично изабере један или „не овог пута, треба да поправиш ово и ово...“, што онда значи да ће бити ренданог линолеума по целој соби кад заврши.
Она је, пак, била отишла да види Ому на новом месту. Ту је успостављен обичај, ког ће се држати месецима и годинама, да је њена посета мала свечаност, јер донесе воћа, углавном банана, и онда се сваки пут изговарају исти текстови. Ома се изгледа скрасила, више не спомиње да хоће кући. Главни дневни догађај им је ручак, једва чекају да виде шта ће добити, па сат касније више не знају шта је било.
Онда је обишла ћалета, рука не изгледа добро. Онај падејски мелем по рецепту Јове Шаљића канда баш и не делује. Кожа се осуши и укрути и онда пукне, па се направи нова рана. Мораће она да направи неки свој мелем, од биљака из Петерхида и дворишта. Рана је баш дубока, могао би остати поприличан ожиљак.
Причали са Нином и опет видели Рају.
Око 22:00 одједном зове Гита. Хтела да види и Лену, али скајп није хтео да прикаже групни видео, па смо причали онако, раштркано.
Епилог 1: наредне године је опет дошао тај оџачар. У међувремену сам, ширећи причу колико сам могао, сазнао да је његов рођени брат онај тип пред крај улице, што уграђује плин у кола, има радњу, пола саобраћаја у нашој улици иде код њега. Покушао је да ми ували претплату, и хтео да уђе одмах да ради. Одјебао сам га са нескривеним задовољством, „нисам ти дозволио да уђеш, рачунаће се као провала... не долазиш у обзир, ал' ти је фазон, лицитираш до 6000 јер ћеш да продужиш оџак, паре узмеш а не урадиш... и још би да ти муштерија иде по цигаре... који си ти играч... никад више нећеш ући овде, довиђења".
Више га нисам видео. После сам чуо и да пије, годину-две касније да више није оџачар него аутомеханичар... па, ко зна, можда ту боље пролази.
Тада сам већ сазнао да онај чупавац није никакав помоћник, него бољи мајстор од њега; игром случаја, књиге му води један лик из наше улице, који је у претходном животу био столар, чак је направио ћалету онај сточић где му стоји рачунар. Преко њега дођем до телефона и тип отад редовно долази, наплати кад 1000 кад 1200 и немамо проблема.
Епилог 2: то што скајп није хтео да прикаже групни видео је зато што се то плаћа, а покретач разговора није Мајкрософтов претплатник (ја сам био, некад, и још имам нешто ситно уплаћено зарад посла, да бих могао да зовем иностранство а да не мислим колико ће да траје/кошта). То је трајало два-три месеца па су одустали, јер је гугао онда понудио бесплатан видео и за групне разговоре.