13-X-2014.: Гугао уцењује
Десетог пробао нови роштиљ. Стари, ћалетов, је напросто премали за то колико људи имамо за столом кад се роштиља. А и ложиште му незграпно, нешто 20х60цм, синемаскоп. Нисам могао да раширим жеравицу (у енглеском издању 03-VIII-2017. објаснио шта је жеравица, немају реч) како ваља, увек залади неки буџак. Овај сам нашао у огласима, неки шверцер - ако та реч још има смисла, јер је све то сад практично легално или бар власти боли ђока, кога брига. Складиште му је у гаражи, пуно ствари које могу преко да се купе у свакој јачој самоуслути... али не и овде, јер нема довољно потражње а ниједна велепродаја неће да се истрчи да буде прва. (касније ћу купити још један такав, можда број мањи, 2019., таман на време за матурски парастос)
Дванаестог смо прали задње седиште у саксу. Извадили га, скинули навлаку, до голог сунђера, навлаку посебно опрали, а сунђер нафљакали детерџентом и водом и онда смо га Ендер и ја на смену газили. Јер је било масно. Десило се, ваљда пролетос, кад сам га потерао на сервис, да су мењали уље, и кад сам га већ платио, убацили последњу боцу са неутрошена два деци у пртљажник. Боца ми је једном засметала, па сам је одложио на спуштени наслон задњег седишта, за невољу чепом наниже. Чеп је држао скоро како треба, само је малко цурило. Неколико месеци. И сад је Нина почела да се жали како је седиште масно... што не бисмо ни схватили одакле, него смо приметили масну мрљу испод кола, таман под резервоаром, па сам га отерао у сервис да видимо шта је, и тамо кажу да нема ту шта да пушта, ту никакво уље не пролази, да су кочнице било би са стране а не у средини, ево и масно ти је на резервоару одозго... и ту закључимо да мора да је била та боца са уљем.
Прање је скоро успело, ал' смо за сваки случај и даље простирали ћебе.
Покушао да пошаљем имејл Фериверовој муштерији, али СМТП не пушта лозинку... у јеботе, то ми ради гугао, и ради већ добрих седам година, шта је сад?
Ево шта сам увеч е написао на УАу:
Ако је ико толико докон да ми чита блог, могао би да нађе другу разоноду. Гугао ака гугао се понаша врло сумњи(ча)во, тврди да је „неуобичајена активност на мом налогу“ и не да ми да му приђем (укључујући гмејл, блог и неке ствари у календару; панорамио и јућуб сам већ откачио, тј побрисао оданде). За откуп тражи мој број мобилног, што изричито сматрам да нема право да добије. Нуде и добро скривену алтернативу (две странице даље, линк изгледа као објашњење политике а у ствари води до помоћи око лозинке), али тамо тврде да у бази немају мој други имејл. Па имам њихов имејл од пре девет година, послат на баш ту адресу, и не верујем да Гугао уме да изгуби податак. Вишка увек имају, мањка никад.
Што је све лепо и красно, нек раде шта хоће, ал' ако ми траже број мобилног, нек си га туре, гласам ногама. Да ли ће се блог негде опет појавити, не знам, видећу.
На крају је Нина утрошила свој број мобилног (онај потрошни, који ће бацити кад крену кући), па сам добио приступ, покупио садржај свог блога (од 2006. наовамо). Збогом, гугле, далеко ти лепа кућа.
Један је предложио „а што не узмеш платни број за то. Имам друге такве мобилне бројеве и не коштају ме ништа осим колико сам уложио у старту, и трају ми годинама.“, на шта сам одговорио „не бацају ми се паре на гугао, стварно. Већ имају доста. А да држим посебан број само да им угодим је већ више смора него што имам воље да истрпим. Ако ће да уходе свакога, нека их, нећу им помагати.“
Прц је што је то непомагање гуглу и фејсбуку да уходе сваког већ постало некако антидруштвено. Тај метод социјалног инжењеринга канда ради. Зајебан свет, заиста.
На послу, добар део дана протекао око загушења у Брајтону, мој ЛИ агент би требало да шаље податке између сервера сваких 45 секунди, ако нађе шта ново, а за један слог му треба два минута. Њихови сервери су стварно „субоптимални“, како би рекли у Редмонду. Мада, за ово је крив Лаб Интро, што тада још нисам капирао.
Други проблем је био приступ некој муштерији у Белгији, за шта сам чекао да ми се јави неко из Лаб Интро да ми омогући приступ тамо. И приде још нечија конверзија, опет Белгија и овог пута око замрзивача, где је испала зврчка да имају некакве врсте докумената, тако да није један слог једна ствар, него више слогова значе исту ствар у разна времена и у разним дејствима, отприлике као и код нас, али то нигде не пише, па сам урадио колико сам разумео. И, наравно, за то сам чекао неког њиховог, који ће да збрише кући чим му се заврши састанак у 16:00, а његов колега му сигурно неће рећи да сам звао. И за случај да за Ливерпул Јанов брат није ту, Норман има другу дрангулију за њихове једнократне шифре, тако да могу њега да цимнем. Од лика из Лаб Интро ми у ствари треба само приступ ескуел серверу, тј њиховој бази, не морам да се тамо качим на иконостас или фајл систем. И Дас је био умешан у то. После ручка сам чак чантрао и са Томом Робертсом из Лаб Интро, да пробамо заједно да упецамо тог типа. У суштини требало је само да рестартујемо ескуел сервер, ал' не можемо то да урадимо тек тако, јер то траје, а шта ако се нешто уписује баш тог тренутка - њихова апликација није толико паметна да то упише касније, нек је и минут-два. И на крају дочекали крај дана да то урадимо.
Јеботе, педесет ствари све у исти дан.
Спомиње се: 03-VIII-2017., гугао, Ендер Аквила, Јан Бренкелен, Лаб Интро, ЛИ агент, матурски парастос, Мохандас Раџ (Дас), Невена Средљевић (Нина), Норман Шен, саксо, УбикАгора, Феривер Фертилајз (Феривер), на енглеском