22-V-2014.
Договор за суботу је у току... од Шкрбе:
...столице, бренер за котао, жице за роштиљ, нешто меса за роштиљ (координираћемо ових дана), хлеб купимо успут, ми доносимо сланише, ако је неком до тога пре ручка, већ сам рекао да ручак неће брзо; гледаћу да организујем димљени лиснати сир из Мокрина за мезе, и ако нађемо ротквице и већ сам заборавио шта још“
Одговор
М, да, мезе, намеравам да сврнем до „Посрнулог сточара“ да нам нешто нареже, ваљаће. Ово сам записао себи, јер наравно ових дана не знам где ми је дупе где глава - отерао сам кола да се набуџе за технички, треба да свратим до ћалета да подупремо кајсију, треба да завршимо живинарник, треба да покупим неке фотке за матурски парастос, имам састанак орг. одбора, треба да однесем косилицу у Петерхид (косио сам шворценигером прошли викенд и трава је већ до јаја) и још имам редовног посла до 15:00 (не знам што ово спомињем, добро знамо да Марфи не узима слободно)...“
„Посрнули сточар“ је лик који се одао тамној страни, тј прешао у месаре. Дућан му је у мом старом сокаку, ближе рампи. Строго квалитет, ништа соја ништа срања. У кобасицу иде месо, сланина, црево, со, црни бибер и може алева. Ништа више. Нешто од његовог сушеног је сувише тврдо за нашу месорезницу, морам да оштрим велики нож. Чак и он мора да каже шегрту да не сече то на малој, да не изађе чаробни дим, терај на велику машину. Чудо како преживљава, до почетка сокака има још четири месаре, од чега је једно велики ланац а друго Плусмес.
Оно „до 15:00“ значи 3pm, што је скр. од „три пичке материне“. „До јаја“ обично значи одлично; овде схватити буквално.
Око 19:00 зове Нина преко скајпа, да ми јави да се осећа као да би могла... аха, ево га... да проверим батерије у никону, океј, пуно, ај ћао, одох да се породим, чујемо се после.
Око 20:30 пређем на гугао ток или тако нешто, што користи Шкрба (и колико знам нико други), да утаначимо последње ситнице за суботу. Дакле он доноси столице, моја је ракија, остали ће донети још понешто. Око 21:50 јавља се Нина на скајпу. Брзо га одјебем (укапирао је зашто) и пређем на скајп.
Породила се у 21:10 (15:10 по месном).
Девојчица! И одмах смо је видели! Добродошла на овај свет, Виолета! Наравно да сам шкљоцнуо туце (или упуцао сито - како већ превести screenshots - фоткање скајпом је и даље срање али ради и чак не морам ни да нишаним). Одмах се прихватила сисе, одвојила се мало док су прешле на кревет, па се опет закачила и сисала пола сата.
Те смо тако деда и баба 3.0...
Наравно, чантрали смо с Леном чим се Нина одјавила. Горани послали СМС, рачунајући да ће јој стићи на посао. Лена добила повишицу, и још јој обећали бонус двапут годишње плус постотак ако скочи профит.
------------------------------------
(ово стварно не знам где да ставим, па ајд овде где се спомиње кућа)
Ми смо у улици имали чувеног Канзаса, живео је у некој кућици (где је пре неку годину била чувена месара „Посрнули сточар“), ал' тај је био ратом ометен у главу. Изгледао је нешто као Том Вејтс само пет бројева већи, кракат, гласан и стално је говорио наглас, обраћајући се на улици свима које спази, најчешће са „ширррта! оћеш мога, ширррта!“.
Чувен је случај кад он објашњава како носи три пуне боце плина. Однесе две 40м, па се врати носећи једну, да има за равнотежу кад буде носио ову трећу.
Спомиње се: Виолета, Горана Средљевић (Го), Градивој Шкрбић (Шкрба), гугао, Јелена Средљевић (Лена), матурски парастос, Невена Средљевић (Нина), Петерхид, Плусмес, шворценигер, на енглеском