29-VIII-2014.: Слободни петак

Те сам тако јуче најавио Фериверу да узимам петак слободно, па смо спаковали еос40, две литре најбоље ракије (кајсију и ваљда шљиву), уштекао гепеес (још ради, иако је лепљив од оног спреја против комараца што смо пре две године турили с њим и нисмо га ни користили). Намера је да процуњамо земљом отприлике насумице, споријим путевима, натапамо се обзорјима, посетимо Буковичку Бању у Аранђеловцу, па онда до Крагујевца да нађемо Боћу. Постало је занимљиво кад смо код Аде Циганлије скренули на ибарску магистралу. Ишли смо туда и раније, али ноћу, а сад не личи уопште. Ибарска изгледа као што је изгледала и пре... јеботе није ваљда да већ има преко 40 година? - и тако промашим скретање за Барајево. Километар назад, није ни тако страшно, другде би било и пет.

Барајева би требало да се сећам, туд се ишло до ћалетове старије сестре, али ништа нисам познао. Занимљив положај, на најстрмијој падини, низ коју је отклизало пола друма тамо где је клизиште решило да склизне. Остатак пута до Аранђеловца је био занимљив, сликовит и заобилазан, јер сам скренуо куд не треба. На раскрсници је требало да скренемо за Лајко... Албукерки, тј за Неменикуће, али сам већ прошао раскршће и гепеес закључи да сам већ изабрао пут, и не поведе ме 20м назад, него ми израчуна нову путању преко Сопота. Исто занимљиво, и стигли смо куд смо хтели, само смо у Аранђеловац ушли са источне а не западне стране, што нисам укапирао па сам скренуо лево... ка Крагујевцу. Аранђеловац је био десно. То сам обећао за повратак, да надокнадим овај зајеб.

Око подне смо били у центру Крагујевца, гладни и нимало уморни. Нашли где да се паркирамо, што је деловало као подвиг, нашао на који 8ххх број да пошаљем поруку да платим паркирање (сад је то у свим градовима, нема паркирања без мобилног). Нашли место за ручак, није лоше, типично за крај а опет серијска бајаги етно дрвенарија каква је свуда у моди. Клопа добра, није за сечу вена, хлеб стандардно индустријско срање, парадајз у салати иста пластика као и код свих.

Укуцам Боћину адресу у гепеес и кренем како каже. Можда и није било далеко, ал' ми се чинило је био већ касно поподне кад смо стигли. Некако смо нашли и његову улицу, ал' како сад да се разаберемо са кућним бројевима. Две последње куће, пре тог броја, необележене, па онда неке са бројевима далеко изнад његовог, а на другу страну фали кућа а ту је и нека новоградња. Па га окренем, ето неке вајде од мобилног, и разговор крене овако:

- Ћао, матори

- Е ћао, шта има?

- Где си?

- Ту сам.

- Где ту?

- Ту код куће.

- Изађидер онда на улицу да видим где да се паркирам.

Испало је да станује баш у тој вишеспратници, у приземљу. Био је ем изненађен ам збуњен, баш као што сам намеравао. План бе, за случај да га не нађемо, је био да нађемо преноћиште, разгледамо, преноћимо, па пробамо опет ујутро или одемо негде другде. Упалио план а.

Па смо седели са њим и децом (син, Питон, таман матурирао, и нешто старија ћерка, све на привременим пословима), посветили дужну пажњу кајсији, па нас је увече одвео на место где имају цревца на жару. Тога је била само једна кашика у крај овала мешаног меса, да се каже да смо пробали. Неко месно пиво, не од великих играча (који штанцују шодер).

Није му баш добро, већ месецима. Украли су му кола, а мурија му рекла отприлике да знају где су али они тамо не смеју, ако мисли да може он, нек изволи. Разни су му дужни скоро 10.000€ и слабе су шансе да ће платити. А пришао је уз братову велепродајну фирму, коју је овај практично распичкао. И то све траје већ више месеци.

За вечером је нашироко причао о свом духовном путовању (или више њих) на Свету Гору, и које је све уврнуте ствари и чудеса тамо видео и доживео. Лепа прича, добро приповеда, и добро што је довољно матор (само пар година млађи од мене) да не покуша да нас врбује за било шта.

С друге стране, овај верски приступ је добро послужио касније - после другог пива сам свратио на пишање па до шанка и платио цех. Кад сам се вратио за сто, појавио се келнер да покупи тањире. Боћа се маша за новчаник, кажем већ је плаћено. Он крене у класичну сцену (јер ми смо гости, требало би он да плати), па сам га смирио са „пази, ако у нешто верујем, то је да свемир треба довести у равнотежу - мене су частили онолико кад нисам имао, а сад је на мене ред да узвратим, кад могу“. То га је смирило.

Отишли смо до најближег преноћишта, што су његова деца изгуглала пре вечере, све ганц ново, цена умерена, све бело и метално сиво и ружно као из Волмарта, и поврх свега забрањено пушење унутра, а најближе напоље је у приземљу.

Спомиње се: 22-IX-2016., Божидар Соколовић (Боћа), еос40, новоградња, Питон, Феривер Фертилајз (Феривер), на енглеском