Одговор Сими:
> Чудно је да то нисам успео да нађем пенџеријевом претрагом.
Пенџери не би умео да нађе своје шарке у по бела дана. Претрага му је сигурација ко шифонски падобран.
Није битно, нашли смо.
На УАу
>Глупо питање -- одакле си? Из Југославије?
Био сам. Откад ми земља има хроничан проблем са идентитетом, више не знам :)
Негде ове године, прича Лена како је њихов математичар, иначе суви генијалац, баш је имала среће да јој западне, кренуо нешто да прича како сад има да раде нешто тешко и незгодно, мада не „ни близу као да, например, терате Јухолов камион кроз Буртон“. На шта се она тотално зблесила, „откуд он зна?“. Још није заборавила на шта је личила она вожња 20-VI-2003.. Сабласна подударност, парапсихологија, ко зна...
Ових дана смо имали чудан доживљај... ова Џини, што живи са Лесом, нам је покуцала на врата, и то ваљда боса, а пичи киша. Пијана поприлично и то базди на нешто лоше и кисело, биће зајебан мамурлук, све је то од лошег пића. Елем, Лес јој је дао шут карту, треба да телефонира неком да дође по њу. Додам јој телефон, баш смо онда били набавили тај преносни и развукли везу по кући, тако бежично, чак га користили и као интерфон да сазовемо девојке на ручак. Позове она неког, и стојимо и чекамо да тај дође. Прича она нешто неповезано, види се да је штогод одлепила. Није дуго потрајало, стварно је неко дошао по њу и одвезао је и пре него што је киша стала.
Онда се, пар недеља касније, појавила, била ту недељу две и онда трајно нестала, овог пута уз озбиљнију галаму, чак смо и ми чули. Онда се појавио Вил да буде Лесу цимер, и отад је било мирно.