Нешто као јеврејски учењак, често нестане да проучава у свом невидљивом ћошку, са све оним сакоом, брадом, ланеном кошуљом, ногавицама у чарапама итд итд. Требало би да је мрежаш и хардвераш у Јуниџуелу. Углавном сам могао да се ослоним на то да штогод кажем да треба да уради, неће урадити (шта бре, ја сам обичан гој) док не догори до ноктију, или док не кажем да ћу сам то да урадим у суботу.
Али кад су касније касно плаћали за понешто што сам радио, било је довољно да га повучем за рукав (имејлом) и чек би убрзо стигао. Наравно, прво сам морао да одиграм свој гамбит и кажем да ћу поштовати њихове рокове - они се вуку два месеца и никако да плате, могу и они мене да чекају толико.
Надимак смо користили само унутар породице.