Го је са мојима у Борику, ми код куће са Нином, не радимо скоро ништа. Данас је цео дан Лајв Ејд, и цео дан гледамо наш бајаги преносиви црнобели телевизор. Југославија је тог тренутка трећа светска сила у рокенролу, наша песма за тај дан је професионално урађена. Чак и док ово пишем (2013.) још уме да ме понесе.
Провели смо дан у својој кујници, 2х4м, иза наших лепих тамних завеса, те смо могли да видимо екран. Телевизор је под прозором, на кухињском столу. Столицу у десном углу трајно заузима тракаш, а до телевизора је Спектрум, а и столица у левом углу је умела да буде заузета, њеним стварима. Користили смо две-три столице.
Тада смо ваљда и дошли до аксиома да свака равна површина тежи да постане гомила.