31-XII-2009.
Јутрос је Нина отказала кредитну картицу. Око неких 30$. Улоговала се неколико пута 25., 26. и касније, да провери месечна плаћања, што је аутоматска исплата било каквих дугова по картици. Двајспетог је видела да је све плаћено, неких 1500$. Сутрадан је преместила остатак пара са текућег на штедњу. Двајсосмог је враћена нека сума да се исплати неки од рачуна, који би требало да је међу оним плаћенима, са штедње на текући, и 30$ је обрачунато као тарифа за аутоматски пренос (!) (ја сам пиздео кад ми Ваковија узме 5$ за тако нешто). Што ће рећи да је оно 25. била приказана паркирана уплата, али се лова стварно преместила тек 28. дакле смунтали су је да мисли да је све што је видела 26. још увек њено.
Што је у ствари обратно од оног што банке раде - они ти одмах узму те паре, па држе на свом рачуну, а плате тек кад дође време. Ал' ја никад нисам имао кредитну картицу, овде је изгледа политика да ти увек мислиш да још увек имаш те паре (а у ствари их и имаш, јер је уплата само заказана, још није спроведена... дакле контра)... ал' ако не приметиш, ето зајеба.
Што би могло да прође као ето погреши човек... ал' сам се пробудио јутрос (не бркати са усраним блуз стиховима) и слушао је како се препире са ШКЗ све време мог боравка у купатилу. Матори акреп у ШКЗ не попушта, не признаје грешку и не прашта оних 30$. Картица је сад исечена у парчиће, један део иде у редовно ђубре, један део у моје љуске од кикирикија (па кад то дође на ред за бацање) а део је истопљен. Да неко хоће да реконструише ту картицу, морао би да просејава наше ђубре цео месец. Параноја рулез.
Немамо планова за дочек за вечерас. Нина и Ендер ће бити у Дисију (сестра му је ту, а треба и Ејмили да врате мами - школа почиње У понедељак (овде нико не ставља то у, па ако неко пита „ко ће да започне понедељак?“ признаје се одговор „школа ће“). Лена ће бити с нама, одгледаћемо „Поп Ћиру и Поп Спиру“ са Балашевићем... што траје неколико сати, таман да премостимо поноћ.
Наравно, испекла је свеж хлеб и направила руску. Дочек је дочек. Пила се стара лоза од куће, и сангрија из оне боце што је као балон. Истина, не стане цео галон, ваљда пола.
Спомиње се: дочек, Ејмили Аквила, Ендер Аквила, Јелена Средљевић (Лена), лоза, Невена Средљевић (Нина), на енглеском