Ракија без укуса, од грожђа. Коликогод да разне сорте грожђа дају различита вина, лозовача изађе увек иста.
Ендемска ствар, и то независно од тога који је крај виноградарски - напросто има крајева где је лозовача главна ракија, или можда лозовача и шљивовица да се једине броје, а све остало је зајебанција, ко није домаћин човек па да има чокота и шљива, онда пече од оног што му се затекне, тамо некаквих дуња, кајсија, јабука и шта ти ја знам.
Каже се у ствари лозовача, већ по правилу како се граде имена ракија - јабуковача, крушковача, дуњевача, кајсијевача. Добро, има и громовача и изувача, то су оне ванредно јаке. Шљивовица му ту дође морфолошки изузетак.
Знам неколицину који ретко попију неку другу, или скоро никад. Већини је свеједно. Ја сам временом стигао на други крај - може и лоза ако баш нема ничег другог, а бивало је да и нећу ништа ако има само то. Тренутно имамо у кући једну флашу, донео Сташа јануара прошле године, још је нисмо отворили. На башти стоји три четврт литре од ко зна које године, донео ваљда Јозда, помирисао сам је годину касније, занимљиво, али је нисам понео кући да пробам каква је.
Е, да, комовица. Разликује се од лозе по томе што се прво оточи вино, па се пече од остатка. Кажу да је штогод лековита, насече се у њу белог лука, па то стоји неколико недеља, па се онда утрљава у теме. Требало би да помаже раст, или бар јачину косе. Неко је то у кући користио (кева?) предсобље је целе зиме мирисало на то (да, нашао фотку, в. фебруар 1975.). Није лоше. Саму комовицу нисам никад пробао.