18-X-2016.: Стигли су
Дуг дан.
Устао рано ујутро. Пробудила ме, ал' чуо сам будилник у 6:30. Стигао сам на време у Омин четврти старачки дом, а и Арпи се појавио на време. Одвезли смо је у град, пред гимназију, да је прегледа комисија (тј један доктор), што је само један од 20 корака да би добила додатак за „туђу негу и помоћ“, што се добија ако не можеш сам да се служиш а немаш да платиш. Социјално је иза водоторња а стражњи улаз је у пешачкој зони, али овај мали паркинг на почетку улице се изузима радним даном до 10:00, због овог. Нагледао сам се променаде текућих гимназијалаца. Углавном изгледају лепо и штогод кул, чак и очигледни брђани, није тако било кад сам ја похађао. Ома је углавном дремала у колима.
У првој варијанти је требало да је вози Драган, али су његова кола сувише нова и добро изгледају, саксо је репрезентативнији за то што нам треба :).
Центар изгледа пусто. Откако су све поплочали, неста садржаја - остао понеки киоск, ново дрвеће (старо је повађено, претходни пројектанти су га турили на погрешна места) је још ситно и ретко, шта ћеш ту, једино ако имаш нека посла у општини, банци, осигурању или код мобилних услужби. Остало је још нешто бутика (без нормалне одеће и обуће, све нешто као отмено или спортско), једна књижара, и кафићи. Има садржаја по околним уличицама, али на тргу и главном сокаку не.
Свратио опет до серекеша код неке друге банке и притиснуо погрешно дугме - јака кошава и сузиле ми очи те нисам баш рашчитао збркано питање „без конверзије“ - наравно без, још и то да ми наплатите. Но кад сам га већ притиснуо, видео сам да нуде 116 динара за евро, уместо 123. После ми је рекла да заборавим на ту банку, та опслужује ситне приватнике и може јој се да не угађа грађанима. Покушај код Војвођанске (име је без везе, сад је грчка) пре неки дан је био бољи, курс 123 али су ми узели 4,2€. Још ми је чудно како ми ОТП (наводно моја банка) наплаћује и на серекешу од пре два месеца и по дућанима од пре десетак дана, а ништа за онај ручак у Београду прошлог викенда. Хммм... а да пробам другде по Војводини, да видим где ми ОТП указује посебну пажњу.
Нарадио сам се, али и дремнуо пола сата пре ручка, свраћао до неког сервера у Њуци, једног у Дубаију, наравно све преко Фериверовог сервера у Ливерпулу*. Ово друго није баш успело јер други tableupdate() напросто није видео новододате слогове, па је требало да се пусти двапут, кад ти већ не би били нови. А требало је да кренемо пре него што се то заврши, па сам оставио Јану упутства кад и шта да пусти. А онда правац аеродром.
Авион им је стигао на време. Ендера је стјуардеса** гурала у колицима, али не скроз до кола, јер би се колица распала на раскоканом прилазу и самом паркингу.
У последње време ме хвале како возим. На аеродрому се за паркирање узме из аутомата цедуља на улазу (која би требало да спусти оне чешљеве, ал' то никад није радило, досад су већ заобљени). Онда пре поласка одеш са том цедуљом до киоска, платиш и добијеш другу цедуљу коју убациш у машину на изласку. Рампа иза тебе се спушта, а кад овај очита цедуљу, она испред се диже. Излази се узбрдо - квачило, гас, пусти ручну, све синхронизовано. Рече Ендер „знам укупно тројицу који умеју ово да изведу са ручним мењачем“. „Са претовареним колима и мотором од 1,1л?“ „Тако не умем ни ја“.
Виолета је откуцала „asssssascvgfffrdsfsaFCC“. Стигли су.
Двајздругог сам скокнуо до Рилета да узмем кућиште. Нена није имала клот кућиште, него само са напајањем, ал' и тако је било само 3000 РСД, око 33$, и то модел 500W. После је испало да је то „модел 500W“ тј само се тако зове, напајање је од смешних 250W. Ал' има вентилатор од 120мм, па нека га за резерву. И ево га и данас (2023) још ми стоји нетакнуто на полици, за резервне делове.
Ендер и ја смо успут свратили и до неке лабораторије да му ураде крв, некакав ИНР му је на 1,72 уместо између 0,8 и 1,2. Штагод да им то значи.
Кућиште је за Рајину машину, коју су донели у деловима - матична, дискови, графичка, па ћемо сад да је саставимо. Монитора, мишева, тастатура и осталог имам у резерви. Те је Ендер прионуо на посао и склопио машину практично сам, осим у неколико тесних буџака за које су његови прсти предебели, то сам морао ја.
Онда је усфалило САТА каблова. Некако је испало да сам досад са сваким диском и матичном плочом добио по два, те у мојој Алибабиној пећини, тј доњој фијоци у столу, има свачега, па и вишка тога. Није могао да дође к себи, у Бест Бају, где је радио пар месеци, то наплаћују по 20$ комад.
Ствар са цевима хлади процесор, течност за хлађење је уље, које се хлади у предњем хладњаку вентилатором за хлађење (ладно нисам умео да убацим још који кул израз у реченицу). Графичка је оно црно усправно лево од црева, дуже од саме матичне.
Исто вече, Раја се већ играо на томе.
Касније поподне отишао са Нином и Леном до ћалета. Тамо је већ био теча Кића, а видели смо и Зану.
Пред поноћ, још туце снимака како јеж мажњава мачију храну.
----
* не знам откуд ми Ливерпул, испало после да је Манчестер
** стјуард је у ствари пазитељ, управитељ (имања нпр), што је избачено јер има родове па је уведен „похађач лета“ (flight attendant), који је бесполан.
Спомиње се: Арпад Гунароши (Арпи), Виолета, водоторањ, гимназија, Драган Умљанић, Ендер Аквила, Зана, Јан Бренкелен, Јелена Средљевић (Лена), Невена Жаја (Нена), Невена Средљевић (Нина), Ома, Риста Станчулов (Риле), Рју (Раја), саксо, серекеш, теча Кића, Феривер Фертилајз (Феривер), на енглеском