Ћалетова комшиница, друга кућа горе (у неинтуитивном смислу да је „горе“ ка центру, „доле“ упоље, мада овде нема брда на ком би град био), четврто дете. Он ју је некако усвојио као четврту унуку док нисмо били ту. Први пут смо је видели 2005. кад смо били ту, а после смо је виђали чешће.
Њен деда је био зидар, лош. Тако је скарабуџио Фаику кућу, да ниједан прозор није могао да се углави, а тераса је имала видан пад улево. Било је још толико посла да се некако убаце прозори. Сазидао је зид према Сусједу (в. Кућни) и тај зид му је пао.
Но, ћерка и унучићи су испали како ваља, добри су људи и добре комшије.