09-IX-2017.
Као и прошле године, гостујемо код IV4 на годишњем матурском парастосу. Овог пута на салашу у Белом Блату, а баш и није салаш. Ем је у селу а не на њиви, ем није група зграда окружена њивама него су зграде раштркане а њива ни нема.
Опет трипер комбинација, овог пута за превоз. Вози нас Јасмина (Бајла, Драгану и мене), ал' не зна где живим (мада би требало да зна од лане ал се не сећа, сви ћошкови исто изгледају), па ће Бајло да је сачека код бусодрома, па возе до мене у колони, онда он остави кола па идемо с њом. У повратку обратно (то је испало према плану).
И остало је, у ствари, било по плану, осим што нисам пазарио шта сам хтео. Јесу комерцијала, па сам очекивао да ће бити неког у радњи кад дођу туристи (са растојања ког већином можемо још бициклом да пређемо). Бар је Драгана ухватила своје кило сланине, бела дебела од мангулице, лечи све. Мангулица је овде била главна, док је нису истисли немачки ландрас и друге продуктивније сорте, као што су јоркшир, беркшир, нокшир, шешир, чакшир.
Она већ боље изгледа него прошли пут, и боље је и расположена. Чак је и дошла пешке та четири ћошка од Леснине до Житног, мислио сам да се неће усудити.
Што се тиче послужења, није баш оставило утисак. Гулаш је био како се и очекује, тј ни бољи ни гори од истог таквог од обичне свињетине, говедине или чак дивљачи. Салата добра, купус како треба. Дудовача... онако, ни укуса а мирис после скоро неутралан. Као и остале особите ракије које ретко ко прави - плод је ситан, стане у орахову љуску, не расте начичкано, на грани је у размацима, више посла него што вреди - више је легенда него што је нешто добро. Као и сви остали, и ови продају причу.
Музика је била... занимљивог састава (хармоника ослоњена на стуб, са накаченим синтисајзером налик штампачу за карте у бусу) и не превише напорна... ал' IV4 је увек имао ту херцеговачко-црњегорачку црту и нешто од тога напросто код њих мора. Прошле године је било боље, не сећам се да је било музике (тј било је пред крај, из Жуцине кантице, само за пар плесова у сумрак).
Друштво као и увек, из IV3 Борче, Ј.Ј. (која скоро да изгледа боље него што је се сећам), Стрле потегао опет из Бостона. Изненађење, неке рибе из села које нисам видео од матуре, добро се држе. Онда Дуца (одебља али још има оно мангупско у погледу), Владимира, Ј.Б., Л., Милица, В.К., Жуца, Ксенија, Олива, Попај, Чарга (са најновијом женом), Гаша, Радоје, Влада.
Треба стварно да избегавам кола кад Јасмина вози. Споро реагује. Осећам се 10 година млађи као возач кад њу гледам. Свеједно, комбинација се добро расплела, довезла нас је до мене, Бајло сео у своја кола, разлаз.
Спомиње се: 25-V-2018., IV3, IV4, Велемир Прокин (Чарга), Влада Марканић, Владимира Бркљевић, Гаврило Ташков (Гаша), Драгана Витас, Душан Старкић (Стрле), Душица Тошин (Дуца), Живана Арматовић (Жуца), Јасмина Влајин, Ксенија , Леснина, Малиша Борковски (Борче), матурски парастос, Милица Зубатовић, Ненад Бајло (Бајло), Радоје Стевић, трипер комбинација, на енглеском