Лик из IV4. Кршни Херцеговац, исто село где је и Сташа. Радио у ЗОИЛу, завршио негде високо у овдашњој јединици, не баш на врху. Сад у пензији, као и сви ми.
Углавном се нисмо сретали током година, можда колико и остали из наших разреда. Изгледа уважава моје фотографске вештине, и противно овдашњем менталитету, где се жели да комшији цркне крава, а успешни да пропадну, не мрзи успешне него, напротив, драго му је да се пробио један наш. Почео сам чешће да га виђам откако је матурски парастос испао важан датум у години, или два-три дана, јер је редован, не пропушта никад, и увек је у њиховој делегацији код нас.