25-V-2018.
(... 2 речи...)
Регистровао сам сакса јуче (тип се жалио да фале задња седишта... ама само су оборена; задња не кочи како треба јер су пакне ганц нове), отишли смо јутрос у Београд. Прво у Блок 70, ака Кинеску четврт, (... 40 речи...). Онда смо отишли код Лене да испоручимо јаја, трешње (отишли јуче касно и на брзину набрали колико смо стигли пре кише) и смрзнут пасуљ што се затекао (јавила после да је одличан).
Ручали, као и увек, у Гаравом казану, ал' нисмо наручили чобански рај (то смо већ двапут, ај нешто друго) па смо узели шпиц ребра са роштиља (није било телетине) и нешто ми се свидела њихова лепиња, мирисала на прави хлеб. Не баш хлеб, пре славски колач, па сам на крају рекао да ми спакују и пола тога. (... 31 реч...) лепиња је ипак била лажњак. Убајатила се исто вече, и стекла укус редовног индустријског срања. (... 10 речи...)
Сфоткао сам сто одоздо, што сад свуда радим, да видимо коју ћемо конструкцију да изведемо кад ми то будемо радили, ако стигнемо.
Стигли смо кући рано, јер Лени је вожња почињала у 14:00. А саксо иде баш лепо, нове гуме, амортизери, и пурпен (не тако нов) у праговима и хаубама. Свеједно сам се штогод уморио па сам прилегао кад смо стигли.
Арпи и Стојан
Отишао до града, IV4 држи редован пролећни састанак (аха, како то да ја већ седам година не знам за то?). Остало им нешто пара од прошлог пута (09-IX-2017.), па ајд да се потроши. И, пригодно, баш пада на некадашњи Дан младости. Мислио сам да одем пешке, ал' је било баш спарно, горе него у Вирџинији, па сам узео такси од бусодрома, све рачунајући да ће до 19:00 да ми се одлепи кошуља. Отишао до серекеша да дигнем коју кинту, сретнем Арпику, гура Стојана у колицима. Док смо попричали, наилазе Драгана, Миља и Милица. Одем с њима до где је некад био Пролетер, где смо се некад састајали после часова (прекрштено је бар трипут отад, мада је и даље иста фирма - тамо купујем, све чиста кожа а није нека скупоћа), а тамо већ чекају Јозда, Жуца, Јасмина, Владимира, Влада и још неки. Отчекамо академских петнаест минута, па одемо до хотела да видимо ради ли им башта, јок, па преко до општине да видимо ради ли градска башта, јок. Закључимо да треба да постоји неко градско тело које би чувало места од културног значаја, као што су штрафта, хотел Централ (који је многи директор напустио ногама напред, срчка ин флагранти) и још нека.
Милица, Гаша, Влада, Јозда, Ј., Владимира
Завршима у кафеу Бриџ (јес, на енглеском), где сам никад не бих ушао, избегавам то што се зове на енглеском. Не ваља вам мој језик, не ваљате ви мени. А проблем са петнаесторо у кафићу је што имају те округле сточиће па их је немогуће спојити, него смо направили олимпијске кругове, а после додали и шести. Нисмо их скроз саставили у средини па се туда увлачио келнер.
Ксенија и Гаша су наишли касније, једно по једно. Она стојећки, боли је чим седне, јебе је пропала рскавица у куковима, а откако је у пензији, није јој при руци опрема коју је имала као спортски лекар. Баш се види колико јој је горе.
Попио сам само два пића (вина и киселе, немају намештај, ама ни готов шприцер) па сам то надокнадио кад сам стигао кући. Харе тришња (вишња и трешња, 3:1) има баш посебан укус. Који нисам осетио кад сам јео трешње (вишње су слађе и дају више ракије, која пак нема неки укус). Трешања сам се опет најео два дана касније, кад смо покосили добар део баште у Петерхиду. Вишње ће ускоро бити зреле.
Спомиње се: 09-IX-2017., 07-XI-2022., 17-III-2023., IV4, Арпад Гунароши (Арпи), Влада Марканић, Владимира Бркљевић, Гаврило Ташков (Гаша), Гарави казан, Драгана Витас, Живана Арматовић (Жуца), Јасмина Влајин, Јелена Средљевић (Лена), Јован Зданић (Јозда), Ксенија , Милица Зубатовић, Петерхид, саксо, серекеш, Смиљка Грајин (Миља), Стојан Умљанић, шприцер, штрафта, на енглеском