12-I-2018.

И та мала даћа, Прво сам напунио пар флаша ракије (литра шљиве из 2016. те 1,75л последње кајсије из 2014.), па на пијацу по цвеће (има мала пијаца иза Леснина и мала мала пијаца, само шест тезги, овде иза месне), па сам је онда оставио на гробљу и отишао кући по ракију, заборавио да спакујем.

Појавило се нешто очекиваних (главна комшијска четворка са Пајом на челу, теча Кића, тетка Јања, последњи из друштва са винограда са женом, Зана са родитељима, и нешто неочекиваних (тетка Милица, Јаца са мужем). Ваљда због зачудо лепог времена, налик средини октобра (а пре неки дан је било пролеће). Одржали смо мали обред - моји разлози што нема попа су ладно уважени. Неки зидари су правили нешто на суседном месту, па су брзо покупили алат са нашег. Стаза ту ни нема, гробови су згурани, иде се у цик цак, па су мајстори срушили комад зида да унесу алат, озидаће опет кад заврше. Бар при изласку нисмо ризиковали да се скрљамо, изашли смо на тај привремени излаз.

А онда у Дебелу мачку. Атмосфера опуштена, прво што су комшије скоро код куће - сви живе у кругу од 200м - и што сви знају Смиљу. Била је лепа забуна кад је тетка Милица питала ко је та млада дама што седи преко. Па, Јаца. Ал' тетка ју је побркала са другом са истим именом, Властином удовицом, и збунила се скроз - ко је тај што је с њом? Па муж. А?

Није препознала ни Арпику, ал' ту није једина, знамо неколико који не могу да га упамте.

---

Спомиње се: Арпад Гунароши (Арпи), Власта Зарин, даћа, Дебела мачка, Зана, Јасмина Сентовић (Јаца), Леснина, Паја Чкаљевић, тетка Јања, тетка Милица, теча Кића, на енглеском