Са ћалетом у Београду 22. Тражили слушалице и оба албума Драге Млинарца, нашли само "А ти се не дај". Срео неког из кино савеза, пита хоћу ли на Фест. Ех. Траже се филмови ДЦ-99 да се приказују, ал' нема их.
Разговарао са Окцем, каже никако да уради фотке од летос. Најавио сам му шта отприлике спремамо за ово лето.
Дошли кући, преслушавао Драгеца. Распуст је лепо почео, само да ми крајници не прораде опет. Прорадило ме нешто сутрадан, матори у топ да ме ставе, не можеш да нађеш девојку негде ближе него чак у следећем селу (штогод им се не свиђа помноже бар са два; ствар коју сам једном зајебао постаје "увек радио"). Шта да радим, привремено сам веровао у ту Малу Америку а после ми се толико свидела да би било свеједно да је и на крај Чурде.
Двајстрећи. Лакше убити слона него време. Цео дан се вртим по кући, те ово те оно, чак сам се и опет обријао. Напокон клопао и збрисао на штрафту. Бус ми каснио, код Пролетера нема ње него стоји бивша ми драга са неком другарицом, као за инат. Нашао бољу бусију и претраживао штрафту. За десет минута потрошио кило живаца.
- је ли, Хазиме, јесам био у недељу са оном малом
- јеси, како ниси
- дакле нисам сањао
И срећа у њега, не бих је познао. Сто сличних сам видео и ниједна није, све ми игра пред очима и више не могу да се сетим како изгледа. Наравно, кад је рекао куд да гледам, познао сам је. Отишли смо у Дом. Сутра добијам бољу фоткалицу на зајам, неки фојгтлендер, па ћемо се сликати. Морам кући бусом иначе оде здравље, опет сам ровит. (... 24 речи...) (утом прође бивша ми са другарицом... јадна, није баш морала да нас види, тај јој шок није требао) (... 32 речи...)
(за места где пише (... н речи ...), види Верзија 1.2)
Ту нестане струје, неки пале шибице, ми навалимо једно на друго, позна ме Чарга, каже "е добро да сам вас нашао, сад ћу да вам се накачим" и ухвати ме за руку. Е сад си нашао... "стани ми леђа у леђа". Тако је већ боље, а утом дође и струја. А онда смо нашли и место за седење. Штавише, два. (... 22 речи...) Нашао сам шта сам тражио. Мислим да сам се управо заљубио.
Договорили се за данас у 16:40, нађемо се у граду за фоткање. То је пропало, није могла да дође. Увече у граду избечих очи ал' ње нема нигде. Одемо до диска, а Хазим крене да ми слади како бари неку малу зелену а ја се сав накурчио, нема моје мале, и онда видим стоје он, Б., неки тип из Дома и Позориште. Приђем, поздравим Б. а њему кажем да ми нипошто не каже како се ова зове, ја за њу не постојим, њу зовемо Позориште, то је она шашава. Е па њу барим.
Шок дана. Где су се њих двоје нашли. Реко "већ си се доста зајебо што мене знаш, ако споменеш још и Гашу пиши пропало". Овај срећом није био ту, ал' договорили смо се да га упозори, ко га први сретне, ако наиђе док је он са Позориштем, да се прави да га не познаје.
(... 35 речи...) Били још и Џенк, Спира, Буца (она бивша Гашина крецава) и још неки, мало се зезали. Бус ми није дошао, кући пешака.
Није дошла 25. Сутрадан рано отишао до града и купио "Пјесме са планине" од Млинарца. Око 11 дошао Васа па смо то пуштали, као и онај други. Узео да дизајнирам клупску заставу (труло платно од Рудолфове лигерштула, остаци материјала од шешира).
Двајседмог, у суботу, идемо да обиђемо деду у Бртогу, болестан је нешто. Ајде за деду, него треба слушати моју тзв. бабу и остале, сви нешто посвађани или траже разлог за то. Оде дан. Деди баш није добро, неће изгледа дуго. Тако сав сасушен ми се најзад омилио, препознао сам своје кости у његовим чворноватим прстима и леђима. Тужно је то, предак, али немамо о чему да разговарамо.
Стрина (оног шофера жена) ме с врата поткачи за косу. Оћутао сам док није прошла вечера. После вечере, међутим, читав бокс меч, где сам у десет потеза редуковао њене аргументе на пуку силу, без логике.
Стигли смо кући после поноћи.
У недељу стигао у клуб тек у 11:30. Нека тамо трака испала мрачна ("Рокфелер"? шта то би?), кварц ми је на оправци, свашта ће морати да се ради испочетка. После отишао до Аћима, па назад пешака. Дремнуо, наишао Хазим. Пустио му неке филмове (и тог Рокфелера, штагод да је то било). Клопали па тутањ у град. На штрафти је нема. У диску, видим оне њене другарице, питам где је, кажу оставља капут. Хвала! (... 61 реч...)
Негде код комитета опет наиђемо на Гашу и још неке. Види да долазимо и каже "ево га ожењени". Делом се зајебавао, делом дао дијагнозу. Тако му изгледамо.
(... 21 реч...)