Додатак за 3. јануар: видео сам Бранку с леђа, причала са Милицом (не Милицом!). Успео да заобиђем.
Четвртог ме нападну матори због крајника, огромни ми баш, марш код лекара. Тог дана сам баш навалио да учим. Договарао се с Драганом где ћемо за српску нову годину (коју у ствари ниједном нисам славио, па ни тада). Крастице од оног бријања спале тек то вече.
У школи велика зајебанција код Соње, биологичарка нас навелико зајебава. Радоја нам задао нешто што ни сам није умео да реши (тј преко оног што смо учили, зна друге методе). Нешто сам као барио Драгану, канда пало неко зезање. Слађа ме пита да ли ћу да се мирим са Бранком, каже изгледало је све у савршеном реду, јесте, споља. Она се, каже, боговски провела и опет заљубила у неког новог типа.
Петак, зајебан дан у школи, писмени из физике, и још три незгодна часа. Полугодиште, јебига. Од јутра шантам, последња инекција није баш легла. У диспанзеру ме све сестре већ знају. У 17:00 политичка школа. Купио џепно издање "Дипломца", прва џепна књига из Бигзове нове серије по 8 динара (пиво у Дому омладине је било ваљда 5). Покушавам да нађем Ему козметичарку, да видим како се оно од септембра завршило. Тражим неку лепу, неозбиљну, необавезну и помало чудну. Од Еме сам дигао руке недељу дана пре овог, а сад већ има три месеца да је нисам видео. Ако је слободна, ево и ја сам.
Кијавица ме оборила данас. Стигла ми предивна честитка од Меланије, каже "хвала ти за писмо, одушевило ме је, срећна ти нова и твојој девојци нешто старијој од тебе, ако је још увек актуелна". Она као да увек зна понешто о мени што ја не знам.
Данашњу инекцију ми дала нека млада, добра али строго службена. Цео дан седим код куће и кијам.
Седми. Једини излазак је био за инекцију. Био Димче да донесе неке формуларе из Париза да попуним и да поправи звонце (после смо, мислим, турили неко румунско јер је ово прегоревало). Свраћала Слађа. Каже најтеже јој је било кад сам морао да јој кажем да се одмакне да не мисле да смо пар. Још јој нисам заборавио ону шљагу. Учио историју цео дан.
Осмог, писмени из математике, стао ми мозак. Четврти час, одговарао код мале вештице, она све ме нешто допуњава али не дам се помести, кад она заврши, поновим што није чула и још додам понешто што није ни требало, морала да ми да пет. А онда добијем двојку из физике. Извадим се петицом из нацртне, мало натегнутом.
Пета инекција, начекао се. У чекаоници све неке леве рибе, а и што личи да ваља, клинка с другарицом. Сестре ме и даље познају. Свратио до Гаше (у истој улици), мајстори растурају оно појачало и долазе до закључка да они конектори ипак нису били наопако обележени, и да су пригушивачи одлично радили, само што нам требају појачивачи.
Бака хоће да ми купи слушалице (да не чује кад одврнем). Изгорео диско у Дому омладине.
Ту негде сам најзад купио "А ти се не дај" од Млинарца, преслушавао га у уторак (неће бити... види 24-I-1973., можда од неког на зајам).
Десети јануар. Живим као пас, кијам као коњ, уморан као стока, само по истањеним живцима спадам у људе.
Са шестог часа одем до политичке јер су рекли да долазе момци са телевизије. Нису дошли ал' нема везе. Предао Димчету оне папире за Париз. Извукао сам се из хемије тог дана, али сам онда морао да навалим да учим, чекаће ме ЖГЉ сутрадан (није помогло, чабар, тројка за полугође). Снимао неке шпице за филмове.
Четвртак, 11. Болди на редакцији тражи превише - остали смо дужни нешто простора за текстове на мађарском јер је он био ту и комплет заборавио на то за први број, па сад да се извадимо, да пола броја буде на мађарском. Поподне дугачко предавање на политичкој, сат ипо. Легао у 21, уморан. Како би добро било да недељу две не радим ништа, да се разрешим свих дужности, да се зајебавам с друштвом... што ћу морати сам да решим некако.
Петак, 12., донео регулу, снимио Линку и још једну како читају "Мназ", а онда на следећем одмору фоткање навелико - неког за пасош, матуранте за зезање, Соњу на часу, чак и Вишњу и још једну другу са истим именом, из редакције.
Одговарао физику, знао све.
После часова скокнуо са Менатом* до политичке али ових опет нема. А онда некако баш наиђе Линка и ајмо пешака кући, станује код Леснине, и причамо којешта али не дам се збунити, мада јесам мало уживао у репризи некадашње треме. Искористим баш то као тему, причам како сам био пред камером и микрофоном (да, било је, у Кули пролетос), и све нешто причам којешта а не оно што сам хтео да кажем, као ево сад, све нешто десето причам а у ствари сам хтео да пођем с тобом.
Ето, с неба па у ребра.
Њен текст сам већ знао напамет, није до мене него она уопште не мисли да пође с било ким, нема ваљаног разлога, ето тако.
Поподне, последња инекција, сестрама сам канда био забаван, нису ми приредиле опроштајно.
Субота, 13. Зајебан дан, одговарао техничко (код Пајсаћа), социологију, имали писмени из биологије. Поподне дошла Слађа па смо писали Рудолфу, увече радио фотке, добро испале.
Недеља, 14. У клубу се најзад размрдали. Вратио опрему шта је било на зајму. Први пут од септембра отишао до Веце и Снеце. Тј отишао да се огребем за пар плоча (Пинк флојд: "Пуна тацна тајни" и Крозби, Стилс и Неш, први). Па смо прешли код мене да то преслушамо. Вест: Рудолф и Грекс долазе 20. јуна. Седеле док није дошло време, а онда разлаз, почиње Пејтон. Отишао у вишу техничку на игранку. Био и Гаша, бесан ко рис - навратио им ћале, оставио месечне залихе и нестао, није ни сачекао да се бар један од синова појави да попричају макар.
Игранка као у диску, док се не обнови сала после пожара. Омеге свирају као раније, вратио им се оргуљаш. Била нека добра клинка из Новог Сада, права буџованска ћерка, сигурна у себе, шашкаста, тачно зна како треба да изгледа, има културу и вијуге. Колико сам већ стигао на ред код ње, била је јако популарна то вече. Дође неки род Хазиму. Замисли, познаје М.Т., каже остао је смотан као што је и био. Била још и нека из Друге, занимљива фаца али лоше глуми себе.
Ово нисам записао, али отпратио сам Рушку на Грош. Нисам се ничему ни надао, нити сам озбиљније покушавао, нити је она показивала било какву жељу осим да има занимљиво друштво до тамо.
Вратио се кући с Васом, срео га сто метара након што је она отишла. Био је ту у крају.
----
* један од познатијих глумаца овдашњих