Морао сам да зовем вирџинијски ДМВ*, да видим да обновим возачку. Напричао се са предусретљивом дамом, знао сам све што ме питала напамет (или са екрана) ал' на крају неће моћи јер она може само да ми да шифру да бих могао то да урадим онлајн, ал' тако може само други пут, а онај други пут мора се лично на шалтер. Имам неких теоретских планова да се појавим једном, али ништа од америчке возачке, имам форе до рођендана догодине, а за то време сигурно нећемо ићи. Мислили смо да део пензионерских дана проводимо у Андерсу, ал' смо запатили Петерхид, дакле фргедит.
Нинина заова (или шта јој дође) је провела цео дан на Аљасци, чека следећи лет за Њу Џојзи (а одатле има још 300 миља до куће), ал' је бар џабе превоз од Јапана до Вирџиније. Превозник је морнарица - копнена - авијација.
За то време, у Фериверу, Хана попила педалу. Цело оно просеравање око писања сати је, изгледа, служило да се провери колико она ради за фирму а колико други посао (који није спомињала, сад се испоставило да га има).
Отприлике истовремено, мешање карата (Суез сад управља производом, Дас подршком) је довело до упрошћавања процеса одлучивања у Џири и спринтовима, са много мање ограничења око тога ко шта може да ради. Такође, питања унапређена у програмерске случајеве се премештају (и добију нови ИД у пројекту у који стигну), без размножавања копија.
Двајспетог Дас запослио првог помоћника. Ускоро још два, постаје погон.
----
* министарство за моторна возила. Дакле не за саобраћај, не тичу их се возови, бродови, авиони и пешаци (осим чамаца и јахти, то је опет изгледа њихово); код њих се ваде тапије на возила, регистрације и возачке дозволе