15-VII-2018.
Годишњи скуп расејаних. Као и обично, један од два викенда кад пЛазић дође на годишњи. Овог пута смо имали и предигру - требало је тетки да уреди споменик, па ме питао да нађем каменоресца. Почео сам још октобра, рачунајући да само урежем ћалетово име у постојећу плочу и можда поправим ћошкове, почела плоча да се круни. Звао једног, па месец касније опет, бар ме се сетио од првог пута, ал' каже ушинуло га и не сме да седи на ладном камену са чекићем и длетом кад је хладно. Ајд на пролеће. Е већ је лето, а пЛазић ме подсетио.
Пробао код једног преко од сервиса где ми раде кола, и не би ни био скуп, али... неколико ствари ми се није свидело: вози сребрног опела, говори тежи ијекавски, гледа те испод ока... Очигледно мерка колико да ме одере. Њега и радника му сам затекао како седе и џабалебаре. То је било прекјуче; јуче сам отишао до главног лика, на другом крају града, чак негде иза Гроша. Скроз друга прича - огромна авлија, камене плоче на све стране, неколико радника само зуји, увек нека машина сече или бруси камен. Тип је можда избеглица од пре 25 година, ал' није Херцеговац него ће пре бити из Книна или тако нечег. Све је урадио у глачаном камену - и степеништа и прагове и степеништа и столове. Па сам одрешио кесу, првобитна понуда је била 500€, испало 1400, јер ми се није свидела боја оног јефтинијег. А и тај јефтинији је пресована и цементирана ризлла, а ово је монолит од скоро црног камена, негде из Шпаније или Африке (све се то увози, не ваља домаћи). Биће готово до октобра, каже. Замењујемо све што је хоризонтално, оба поклопца и греду на којој лежи камен, то се окрунило још горе него пре, чак и углови који су прошли пут држали.
Ишао сам у старим Компако ципелама, још добрим након седам година, само офуцаним. Кломпе би биле опасне (требало је да одведем њиховог радника да измери и испланира), јер у том углу гробља нема стаза. Сандале сам заборавио јуче у Петерхиду, а био сам их понео баш за ово, рачунајући да ће то бити одмах.
Тако сам данас (тј у 13:00 кад смо кренули од куће) кренуо у фармеркама и новим Компако ципелама, јер нове кломпе што ми је Киш донео нисам стигао да разгазим ни колико да у њима могу по кући, по равном, а старе су превише офуцане а и један ђон је скоро отпао (али сам га већ залепио ових дана). Време баш лепо, малчице спарно, било је доста кише овог лета.
У Дебелу мачку смо стигли тачно у 13:00, прерано. Чак смо свратили и до старе куће да покупимо пошту и осмотримо коров - није страшно. Попили по пиво док смо чекали.
Смиља је сад још дебља, ваљда од принудног мировања откако је сломила руку на два места (и по оном вицу „отад избегава та места“). Око 14:00, отприлике по договору, стиже први пар, ваљда Злотвор и госпођа му, па онда ајВар, Маги и пЛазић, башка Кунта. Шкрба и госпоја му је требало да стигну тек у 15:30 али су се јавили да стижу у 14:45 и тако и би.
Седели и чантрали скоро до 19, јер су била два преноса на тевеу, којег није било, нема екрана, нарочито не звучника, ал био је један таблет и неколико телефона. Те је Ђоковић освојио још један Вимблдон, након катастрофалне епизоде са специјалном идејом оне преваранткиње Маје Волк. Хрватска изгубила у финалу СПа од Француске, ал' изгледа да је било узбудљиво. Нисам много гледао, а и за то мало ми се испречила флаша киселе по средини, што ми није сметало.
Драге воље сам поделио откровење о тајанственом пореклу речи карафиндл.
Наравно, сви су хтели да чују како је Нина и шта се то за који красни десило на Филипинима. Прича је већ стара, причао сам је више пута.
Све у свему добро поподне. Млада келнерица је пролептирила од овећег бакшиша, и одјурила чим га је добила, да оде кући, промени шминку и крене у живот.
Спомиње се: Градивој Шкрбић (Шкрба), Грош, Дебела мачка, Драгојло Кунтић (Кунта), карафиндл, Киш де Кок, Невена Средљевић (Нина), Петерхид, пЛазић, расејани, на енглеском