10-V-2011.
Долазе! Јуче сам нашао таксисту, пред бусодромом, који има фијат мултиплу, најружнији комби на свету, ал' таман ћемо сви да станемо, са све стварима.
Кренули смо Лена и ја са њим, па свратили до оног станчета што изнајмљује од Пасиних ћерки (друга рука) да покупи нешто ствари, па на аеродром. Гужва је била стравична по граду, а таксиста као гледао да избегне булевар и Кнеза Милоша (а што, ту му је углавном низбрдо), па покушао одоздо да изађе на Бранков мост, још горе се заглавио. Ал' свеједно, каснили су и они, последњи су изашли из пртљажнице, наиме попуњавали су формуларе за изгубљене ствари - кад им нађу кофере, где да их пошаљу итд.
Ендер се достојно пренеразио ружноћом комбија. Прво смо малом Раји мењали пелене (ал је сладак!).
Не сећам се много, нисам много фоткао. Једанаестог се углавном спавало, ленчарило и није се ишло никуд. Зато 12. Нина предложи да одемо пешке до мојих, тачно 2км. Око 1,4км Ендер тражи паузу, скомоло. Време баш сунчано, ни облачка ал' ни ветрића. Прави топао пролећни дан.
Кева сва битна што је прабаба, уцаклила очима и ужива. Ћале није баш могао да поломи језик са јапанским именом, па је смислио српску најближу варијанту. Већ сутрадан га је и Нина тако звала, лакше иде кроз падеже.
Њихов пртљаг је стигао кад смо се вратили.
Морам овде да окачим прву фотку себе као деде. Сви су се већ сликали са Рајом по пет шест пута, ајд једном и ја. Ето.
(шарена кутија са цвећем иза мене је Змајчек... (... 3 речи...). Мрзим што су ти писији, од првог дана, увек ружне сиве или крмкасте* кутије. Не помаже ни да се сакрије у намештај, треба прилазити кабловима, треба му ваздух да се хлади... дакле фарба.
Десно, независни.)
----
* Го је то једном тако откуцала, хтела рећи „кремкасто“. Ушло у Кућни.
Спомиње се: Горана Средљевић (Го), Ендер Аквила, Змајчек, Јелена Средљевић (Лена), Кућни речник, Невена Средљевић (Нина), независни, Рју (Раја), Спасенија Вишњић (Паса), на енглеском