16-IX-2010.
Договарају се расејани да се скупе овде, на Царској бари.
У Фериверу, нешто сам чачкао веб апликацију, да видим како да новодошли добију имејл пре него што их пустимо даље, потврдите регистрацију (а не, то је радио Џорџ). Нека обична заштита од спема. И потрајало ми док сам устоварио целу базу од СФБЦа, целу дбфс директориј, зипован, за шта ли нам је то требало.
Одмах после ручка одемо нас троје пешке до града да припазаримо којешта, пре свега зглавну дактилографску столицу за мене, оне од стола су ми неудобне(... 7 речи...). Прво смо узели мени зимске ципеле, оне жуте преко глежњева, у Борову. Сад се зове Борели, и удрндали су, неплаћен рачун, немају ни струје. Дућан тесан, није им остала ни четвртина некадашњег простора, а канда нису ни у истој кући него мало низ улицу. Клинка ради сама, тако без струје.
Ципеле испале добре, само што мора доста да се рашнира кад се обува и изува. Што ме, у ствари, баш мрзи да радим, па их ни не вадим док не буде снег довољно дубок. (Зато су и десет година касније као нове)
Нашли, најзад, столицу у старој фабрици мрежа где је бака радила, сад је велики кинески дућан. Доста јефтина, 4700 - јер Кинези ваљају јефтину робу. Није ни лоша. Узели такси, одвалио нешто троструко због пртљага, ал' и даље боље тако него да сам је гурао 2-3 км или уносио у аутобус.
(од тог бајаги дрвеног доручја сам развио нешто као тениски лакат, трне ми брид левог длана, мали прст и помало домали... столицу сам променио већ 2013. и тај се ефекат постепено повукао, али није скроз нестао ни 2021.; као и код осталих мојих као бољки, нит боли нит смета, само понекад нервира и неће да оде)
Поподне дошла Нинина другарица Сузана, па су причале преко скајпа. Њу смо виђали понекад овог лета, ишло је цик цак, час се одушеви што нас види, час се увреди за нешто. Тако то иде.
Фотку качим више да се види како је соба изгледала тада, и што је ретка прилика, око равнодневнице, кад унутра продре сунце.
Сутрадан дошла Ома па причала са Гораном преко скајпа. Није јој било толико чудно што то може, него што није СФ, она прича са унуком преко девет часовних зона, ејбре, ал' исто и није имала много да каже. Важно да су се виделе.
Осамнаестог је двонедељно емајлирање постало месо, тачније риба: скупили се расејани на Царској бари, што је резерват ту близу. Чине га стари ток Бегеја, полуострво између тога и рибњака, и нешто на левој обали. Како Шкрба рече, Београђанима је то 50км, њему 70, мени 15. Договорили смо се да нас покупи. Већ је искаширао старог југа, сад тера Пунта, то исто само ова деценија. Прво смо, наравно, поседели, показао сам му нешто фотака („...могу и свих 12000 ако имаш кад...“ „пази, одавно знам да је разговор с тобом немогуће завршити, ал' гледаћу да дођем чим...“ „кад стигнеш дошао си, останеш док будеш ту, прецизније мере нема“), па смо кренули и стигли први. Домаћи смо, знамо терен... Ал' брзо су стигли и остали - пЛазић, ајВар, Маги, Злотвор са женом и сином, Стинге са женом и ћерком.
Прво вожња лађом. Оде до малог навоза при крају полуострва, тамо пауза, налево круг. Места распродата, остали исто опремљени као и ми, пЛазић и Шкрба са по Каноном (Шкрба, истина, само Г6, средњи аматерски, не много бољи од мог Фујице). Неко је имао ракије и где баш мене нађе да морам да пробам. Ајде. Добра.
Вожња траје сат ипо. А онда смо ручали. Лена је нашла нешто за себе, ваљда поховане печурке, мора да има, хотел је то. Ми смо углавном узели рибљу чорбу па онда пржене рибе, шта би друго кад је иза зграде рибњак. Изнели су чорбу у овим котлићима, а онај комад метала испод је алкохолни пламеник, да се чорба не расхлади. На другим местима донесу казанче гараво, право са ватре (у шта сумњам, мора да је казан већи, па само преспу у ово), ал' ово је хотел.
Лена нацртала ајВара баш добро. Стингетова госпоја нешто одсутна, гледа у даљину. Делује да је била риба ипо, пре десет година и петнаест кила. И Маги је био нешто одсутан, често му звонио телефон, он погледа ко је, намршти се, слегне раменима па се јави, мора, јебига. У то време је ваљда био председник општине негде у Београду.
пЛазића сам видео први пут, а вероватно и Магија, Злотвора, те госпоје и децу. Ништа ново, сезам је то, навикли смо да се знамо годинама на невиђено.
Спомиње се: Горана Средљевић (Го), Градивој Шкрбић (Шкрба), Јелена Средљевић (Лена), југо, Милован Аксентијевић (Стинге), Невена Средљевић (Нина), Ома, пЛазић, расејани, сезам, Сузана Ињачки (Сузана), СФБЦ, Феривер Фертилајз (Феривер), Фујица (Фујица), чорба, Џорџ Вајтли, на енглеском