26-IX-2010.
Жени се Жарко. Већ живе заједно (млада има исти надимак као Нина, колико год да је редак) и већ имају ћерку, сад само хоће да се озваниче, кад најзад могу.
Наравно, одабрали смо Тику да нас вози. Одвезао нас је до пружног прелаза на улазу, а Власта нас је тамо чекао... својим таксијем. И он је таксиста. Нафоткао сам се (Ленин мали Фујица, стане у џеп, згодније тако), упознали смо се и са осталима (кева му, млада, кум, клинка). Отишли до цркве (ушао, што сам урадио после још укупно једном), па онда до општине. Кратак пљусак док смо чекали да уђемо, док се завршило стала киша, па онда на журку.
Музика одвратна. Ајде што је гласна, што су народњаци, него што све свирају исто, чак и нешто од Бајаге (Лена: „боље да ми ниси рекао шта то свирају“).
Лоше је прошла са клопом, бркају вегетаријанско са православним посним (то јој се често догађа), па је добила неку рибу са гомилом лука.
Бар су девојке биле лепе и лепо и играле, што није неко чудо, то је младино друштво са фолклора. Оне су сваки час ђускале, и ово на улици, и пред црквом, а и после за време самог славља. Зато... толико играју и добро изгледају, не знаш која је боља. Ако и нису баш допичњаци, нису ни далеко.
Не знам колико смо попили, није ни битно, нисмо планирали да се запијемо, па и нисмо, само држали добро расположење. Причали неколико пута са једним чичом, кога би требало да знам (чика Гена и ујна Лени, ал' нису мени род него ваљда тетка Милици), а две године касније сам га и познао, кад сам пресликао оне фотке из 1961.
Властина кева је жестоко попиздела на сестрићеву најновију жену, која је нормална спонзоруша, мршава и тршава, дугокоса плавуша из убеђења, делује да јој је ово пензија. Он је грађен као боксер, а она педесет с креветом. Последње што сам чуо, саставили су још пар година па разлаз (због трачева, притиска, ко зна)(лоше сам чуо, десет година касније сам их видео заједно).
Хтели смо да вичемо такси да идемо кући. Власта је инсистирао да ноћимо, што смо елегантно одбили, па нам је он викао такси, звао колегу, на рачун куће. Да нам се одужи за оно што смо гостили Жарка пре три године, ваљда.
Спомиње се: 07-X-2022., Власта Зарин, допичњак, Жарко Зарин, Јелена Средљевић (Лена), народњак, Невена Средљевић (Нина), спонзоруша, тетка Милица, Тика, Фујица (Фујица), на енглеском