Мала игранка у месној заједници. Кућа као и остале у улици, али су предње просторије спојене, па се добило нешто 5х10. Назад су такође биле спојене друге нуспросторије, па су тамо пензоси играли шах, бабе доносиле штрикерај. Била и нека канцеларија, шта је већ било у надлежности месне заједнице, ваљда један секретар и понеки добровољац. Ту је пре рата била кафана "Уједињење", ваљда отворена 1919.
Свирали су Аџа и још један лик из његовог разреда (касније математичар, Стрле му је био другар у Бостону или тамо негде, умро око 2012). Неки Црни је био бубњар, том је баш био мрак из очију, таква фаца, иначе чујем добричина и штогод чувен фрајер у свом крају, нисам га касније виђао, те А.З.* на мелодици.
Иста екипа је свирала и за свети двајздевети, кад сам ваљда први пут видео електричну гитару изблиза.
Сећам се само да су свирали "Кишу и сузе" и да смо сви седели около и нико се није усуђивао да позове девојку да плеше. Него смо тек помало прилазили и разговарали. Тако сам се мало примакао и до Оли Боја.
----
* Он је касније постао фотограф, оженио се извесном С. која је увек била баш слатка, исто завршила математику, од оне групе што је прво била на Петефију, и никад је нисам видео на факсу. Имају радњу надомак центра. Она долази на годишњице, он јок.