ПТФ, Педагошко-технички факултет, је првобитно требало да производи професоре отоа за средње школе, што је увелико био обавезан предмет а наставног кадра никад доста. Могли су то да раде инжењери али су били танки са педагогијом и више их је привлачила индустрија. Остајали су они гори студенти било каквог инжењерског факса или више техничке и сличног, или би завршили ту индустријску педагогију на Ријеци (као нпр. Пајсаћ и цела прва генерација професора у машинској). Дакле ово је то. Ечи је то дипломирао. Лидија је ту била асистент.
Две-три године, средином седамдесетих, ту је било и одељење за математику - Борче, Дуца, Момир и још неки су ту студирали, прве две године, а онда су нас све скупили у Нови Сад.
Крајем осамдесетих су почели да штанцују професоре информатике - нпр Грги је то завршио. Он је испао добар програмер; већина одатле "не би умела себи да испрограмира бекство из мокре папирне кесе", како рече неко на УАу.
Надимак Петефи (мађ. Petőfi) је, наравно, зајебанција са Александром Петровићем, касније Петефи Шандором (Petőfi Sándor), из мађарске буне 1848.