14-III-2005.
Прекјуче смо опет ишли у Ричмонд да се окупамо. Јесте да она моја скаламерија ради, али комплет купатило је ипак боље. Истина, распад је - дупли плафон се круни, оне плоче од... шта ли је, нешто између картона и лесонита, су већ поиспадале, види се када са спрата изнад, а и одатле је већ пало неко парче малтера. И мрачно је, и таман сам довољно ћорав да у том мраку не могу да погодим ону једну од седам бочица где је шампон - у осталима су регенератори. На бочици пише шта има унутра, али не оним крупнијим словима, та су резервисана за речи које најбоље помажу продаји. Најгори случај је био кад сам тек из шестог пута трефио шампон. Пише тамо да је шампон али баш ситним словима, а и шта ће већа кад ионако у дућану стоји на полици са осталим шампонима, нема грешке. Али ово није дућан и није та полица...
Горани одобрен зелени картон! Сад још није јасно да ли ово значи да добија регистрациони број, сам картон или шта већ, али је њен случај сад прешао ниво јер је послала И-485 и Рикардов сертификат о држављанству, па би у догледно време требало да добије радну дозволу.
Давид је за 100€ купио диск од 40Г, па шта, ја сам пре два месеца купио 80 за 85$.
Преписка са мојима: ових дана доста радим за Герија, па никако да им отпишем. Нина се вратила са одмора код куће, били смо у Ричмонду да је дочекамо на аеродрому и одвеземо до стана. Поправљао сам роштиљ (електрични!), неки завртњи су били дубоко у ножицама, па сам за то купио нов комплет одвијача, трајало ми цело поподне. Испало да је био само унутрашњи осигурач.
Трипут су најављивали снег за викенд, па ништа. Још нема зеленила, трава увела, жбуње голо. Процветао само пар крокуса, добра комбинација сунца и заветрине.
Морао сам да објашњавам ћалету око регистрације кола, да не иде све одједном (осигурање, технички, таблице) него кад које истекне. Развлачио сам регистрацију у наредни месец, не толико због уштеде (у вр главе 20$) него да ми пада у лепше време. Ћалетов трабант је регистрован до марта 2006. на невиђено :). Умро је Димче, што сам онда и проверио у месним новинама, Јози је вебмајстор и читуље у педеефу могу да се скину.
Умро је, колико видим, један иза ћошка, друга кућа иза. Његова млађа сестра је била баш онако риба, наравно природна плавуша, и био сам се чак нешто премишљао да јој се набацујем почетком 1971. кад сам још ишао у школу бусом, па тако често са њом пролазио та два ћошка до куће. Ал' сам одустао, много је близу, шта ако се ружно растанемо а будемо комшије још годинама. Он је био неколико година старији, његово друштво су били Сава Дулаја, Паја, Ђуђин син, Шуљиба плави (син оне фаћкалице одмах до Ђуђе), Шуљиба Цветков, па и онај ситни кримос Зиља. Међу њима је он деловао као господин човек, висок леп и увек зализан. Једино што изгледа није могао да поднесе колико је могао да попије.
Умро је и Хазим. Био је капетан, на служби у Македонији, рачунам да га је већи део срања заобишао, ал' опет. Ко зна шта га је докрајчило. У ствари је умро још прошле године, но сам сад у читуљи видео да оглашавају годишњи помен.
Спомиње се: Гери Брендивајн, Горана Средљевић (Го), Давид Краковски, Димитрије Јосин (Димче), Ђурђа Мићуловић (Ђуђа), Јошка Апро (Јози), Невена Средљевић (Нина), Паја Чкаљевић, Рикардо Мануел Бариеро (Рикардо), трабант, Хазим Јабучин, на енглеском